Franja

tȗžen -a -o tožen; -i m toženi, obtoženec; -a ž tožena, obtoženka: svima, i tužitelju i tuženome i svijedocima dosadno je i neugodno; tužena se nije pojavila pred sudom

tóžen -a -o tužen, optužen: tožen je zaradi pretepa v gostilni
optužen je zbog tučnjave u gostionici

zatóžen -a -o optužen, tužen: -i učenci; zatožen denar
u parničenju izgubljen novac

ἀνῐᾱρός 3, ion. ep. ἀνιηρός (ἀνία) [comp. ep. ἀνιηρέστερος, sup. ἀνιαρότατος] 1. act. nadležen, siten, togoten, neslan, pust. 2. pass. žalosten, užaljen, tužen.

οἰκτρός 3 (οἶκτος) [sup. οἰκτρότατος, ep. οἴκτιστος] 1. žalosten, beden, tužen, pomilovanje vzbujajoč, nesrečen. 2. tarnajoč. – adv. οἰκτρῶς, οἰκτρά in οἰκτρόν.