Franja

odzvoni|ti (-m) ausläuten
figurativno (njemu) je odzvonilo (ihm) hat die Stunde geschlagen
čemu je odzvonilo es ist aus mit (etwas)

odzvòniti òdzvonīm
1. odzvoniti: žurim se u crkvu, već je drugi put odzvonilo
2. ekspr. odklenkati: ovome je već odzvonilo

odzvoníti to finish ringing; to mark (the end of) something by ringing

odzvonilo mu je (figurativno) he is past hope, he is done for, it is all over with him

odzvoníti sonner (la fin de quelque chose), cesser (ali s'arrêter) de sonner, se taire; cesser; mourir

odzvonilo je la cloche a cessé (ali s'est arrêtée) de sonner, (ali s'est tue)
odzvok konec pouka sonner la fin de la classe
poldne je že odzvonilo midi est (déjà) sonné
odzvonilo mu je sa dernière heure est arrivée

odzvoníti (-ím) perf. glej odzvanjati | odzvoniti

odzvoníti -im
1. odzvoniti: šolski zvonec je odzvonil
2. odzvoniti, zvonom oglasiti: cerkovnik je odzvonil dan; vsakemu enkrat odzvoni
svakome će jednom doći kraj

odzvoníti dejar de sonar

odzvonilo mu je (fig) ha llegado su hora

ausläuten odzvoniti; etwas: zvoniti za konec česa; einen Toten: zvoniti mrliču

dozvòniti dòzvonīm dozvoniti, odzvoniti: ovaj prekid došao je u dobri čas, jer zvono samo što nije dozvonilo

odklénkati -am odzvoniti: njemu je odklenkalo
on je umro, on se prestavio; zimi je odklenkalo
zimi je došao kraj

отзванивать, отзвонить odzvanjati, odzvoniti; (pren.) oddrdrati (govor)

odzvánjati (-am) | odzvoníti (-ím) imperf., perf.

1. rispondere al suono delle campane; suonare (campana)

2. (udarjati) suonare, battere l'ora

3. pren. echeggiare, risuonare
FRAZEOLOŠKA/TERMINOLOŠKA RABA:
odzvoniti komu, čemu essere finita per uno
vsakomur enkrat odzvoni prima o poi ognuno deve morire