Franja

làsati -ām teči, jahati v kasu: šezdeset mu je godina, a lasa da je milina

lasáti

lasáti koga to pull someone's hair

lasáti prendre aux cheveux, tirer les cheveux

lasati se se prendre aux cheveux, se prendre de querelle avec quelqu'un, se bagarrer, se battre, familiarno se flanquer des coups, se colleter

lasáti (-ám)

A) imperf. tirare per i capelli

B) lasáti se (-ám se) imperf. refl.

1. accapigliarsi, azzuffarsi; pog. combattersi

2. litigare

lasáti -am
1. čupati, vući koga za kosu: brez vzroka lasati koga; zakaj se ta dva fanta lasata
2. tući se: šolarji se spet lasajo
3. biti u zavadi: soseda se še vedno lasata
4. svađati se, polemizirati: nasprotnika se lasata po časopisih

lasáti tirar de los pelos

čùpati -ām
I.
1. pukati, puliti: čupati korov iz zemlje, komu sijede, sede kose, platno
2. skubsti: čupati kokoš
3. vleči, lasati: čupati koga za kosu
4. trgati: čupa me u želucu, u stomaku
II. čupati se
1. puliti se, trgati se, mikastiti se: one se čupaju za kosu; čupati se oko novca
2. izvijati se: ona se čupala iz njegovih ruku

accapigliarsi v. rifl. (pres. mi accapiglio)

1. lasati se, ruvati se

2. skočiti si v lase, pričkati se

bòčiti -īm
I. bočiti: bočiti prsa
II. bočiti se
1. bojevati se: hoće da se boči s Turcima
2. ekspr. dajati se, lasati se: bočiti se s profesorima
3. upreti se z rokami v boke: žene se bočile pred kućama i gledale
4. košatiti se, šopiriti se, postavljati se, delati se važnega: boči se kao da je pašu posjekao
5. ekspr. dajati se, mučiti se: otac je umro, a majka se boči sa sitnom dječicom

čepùšati -ām dial.
I. skubsti
II. čepušati se lasati se

čerùpati -ām
I.
1. trgati: pas me čerupa
2. skubsti: čerupati perje
3. trgati, kritizirati: šef je sve čerupao i razgolićavao
4. skubski, ropati: bestidno koga varati i čerupati
II. čerupati se dajati se, lasati se, mikastiti se: oni su se stalno čerupali oko nečega

kìkati se -āmo se lasati se

riaccapigliarsi v. rifl. (pres. mi riaccapiglio) ponovno se lasati, rvati, pričkati

lascīvus 3 (beseda je razširjena iz nekega adj. *las-kos, indoev. kor. lā̆s-; prim. skr. lásati stremi, igra se, vesel je, -laṣati (iz *la-ls-ati) hoče, zahteva, gr. λιλαίομαι (iz *λι-λασ-i̯ομαι) hočem, zahtevam, hrepenim po, sl. laskati, laskanje, laskav, got. lustus = stvnem. lust = nem. Lust)

1. (v blažjem pomenu) šaljiv, vesel, poreden, nagajiv, objesten, prešeren, razposajen: homo Varr. objesten, puella V. hudomušna, koketna, capra V., vellunt tibi barbam lascivi pueri H., l. puer (= Cupido) O., l. corpora O. veselo se gibajoča; metaf. (o neosebnih subj.): aetas H. objesten, tristia maestum voltum verba decent, iratum plena minarum, ludentem lasciva, severum seria H., l. hederae H. bujno se vijoči, l. chorus (sc. siderum) Tib., verba pronuntiat, in vino praecipue lasciva Plin., l. acus Mart., nunc veniunt subitis lasciva nomismata nimbis Mart.

2. (v slabem pomenu)
a) predrzen, prevzeten, samopašen, razbrzdan, razuzdan: Epicrates Ci. ep.; occ. evfem. = nasladen, razkošen, hotljiv, pohoten, nesramen, pohujšljiv: cetera lascivae faciunt, concede, puellae O., lascivior haedo O.; metaf. (o neosebnih subj.): l. femur O., oculi Q., oscula T., libelli Mart., ingenium, ministeria Aur., lascivior corporis motus Cu., lascivissimae picturae Suet.
b) α) (o pesniku) igriv, po svoji glavi delajoč: lascivus quidem in herois quoque Ovidius et nimium amator ingenii sui Q., Ovidius utroque (sc. Tibullo et Propertio) lascivior Q. β) (o slogu) nakičen, nalepotičen, olepotičen, bujen, nabuhel: oratio Sen. rh., Gell. — Od tod adv.

1. lascīvē šaljivo, objestno, prešerno: l. loqui Mart., lascive illa quidem (sc. versus fecit) Ap., eandem rem lascivius dicere Sen. rh.

2. lascīviter objestno, prešerno: l. ludere Laevius ap. Char.

skúpsti skúbēm skubsti: skupsti zaklanu gusku; ekspr. lasati: kartaši se zavadili pa se sada skubu

tirer [tire] verbe transitif vleči, potegniti, izvleči; ustreliti, streljati; molsti (kravo); odvzeti, sneti; postaviti (horoskop); pokazati (jezik); prenapenjati (oči); figuré zasnovati (načrt); commerce trasirati (menico); izstaviti (ček); natisniti; photographie napraviti kopijo, kopirati; marine spodrivati vodo, ugrezati se v vodo (o ladji); verbe intransitif vleči, potegniti (sur) iz; napeti se, nategniti se, biti napet; prehajati v (sur le rouge v rdeče); familier biti podoben (sur quelqu'un komu); commerce trasirati (sur na); streljati; žrebati

se tirer (familier) popihati jo, zbežati
ça se tire! to se vleče! tega ni ne konca ne kraja!
s'en tirer (à bon compte) izvleči se (iz), odnesti jo (poceni)
ne pouvoir rien tirer de quelqu'un ničesar iz koga ne izvleči
tirer une affaire en longueur zavlačevati zadevo
tirer quelqu'un d'affaire pomagati komu iz zadrege, iz stiske
se tirer d'affaire izvleči se iz zadrege, stiske
tirer à balles ostro streljati
tirer trois ans de prison (populaire) odsedeti tri leta v ječi
tirer de l'arc streljati z lokom
tirer son chapeau sneti klobuk, odkriti se
tirer les cheveux (z)lasati
tirer par les cheveux za lase privleči, izviti iz trte
tirer sur sa cigarette potegniti iz cigarete
tirer les cartes vedeževati iz kart
tirer au clair razjasniti
tirer à conséquence imeti pomembne, resne posledice
tirer la conséquence potegniti sklep, zaključek (de iz)
tirer une copie narediti kopijo
tirer le diable par la queue (familier) biti v škripcih
tirer à 1000 exemplaires tiskati v 1000 izvodih
tirer du feu d'un caillou izkresati ogenj (iz kamna)
tirer à sa fin nagibati se h koncu
tirer les ficelles (familier) biti skrivni organizator, pobudnik kake stvari
tirer sur la ficelle pretiravati, skušati doseči preveč ugodnosti
tirer au flanc, au renard (familier); au cul (populaire) zabušavati, zmuzniti se od dela, lenariti, zanemariti delo
tirer un gibier streljati na divjačino
tirer la langue pokazati, pomoliti jezik iz ust; biti zelo žejen
tirer au large pobegniti
tirer une lettre de change izdati menico
tirer à la ligne pretirano podaljšati kak tekst, ki ga pišemo, da bi več zaslužili
tirer en longueur vleči se, zavlačevati se
tirer les marrons du feu (figuré) iti po kostanje v žerjavico
tirer l'œil (figuré) zbosti v oči, zbujati pozornost
tirer les oreilles à quelqu'un ošteti koga; ušesa mu naviti
se faire tirer l'oreille dati se prositi, nerad ustreči željam
tirer son origine de imeti svoj izvor v, izvirati iz
tirer à part posebej odtisniti
le poêle tire bien peč dobro vleče
tirer un plan izdelati načrt
tirer parti, profit, avantage okoristiti se (de quelque chose s čim), izrabiti, izkoristiti (de quelque chose kaj)
tirer un portait napraviti portret
tirer sa révérence pokloniti se
tirer le rideau spustiti zaveso
tirer sa source de izvirati v, na
tirer au sort žrebati
tirer un texte à soi razlagati si besedilo v svojo korist
tirer une traite, un chèque izdati menico, ček (sur na)
tirer vanité, gloire biti ponosen, domišljati si (de na)
tirer vengeance maščevati se (de quelqu'un nad kom)
tirer sur le vert prelivati se v zeleno
tirer à quelqu'un les vers du nez koga spretno izpraševati
quand le vin est tiré, il faut le boire (proverbe), (figuré) treba je nositi posledice svojih dejanj
être à couteaux tirés avec quelqu'un biti v hudem sovraštvu s kom

vùkljati -ām ekspr.
1. vlačiti, nositi: a odakle je samo pokojna vodu vukljala
2. vlačiti: vukljati koga za kosu lasati

таскать vlačiti; (gov.) krasti; (gov.) nositi (dolgo časa)
таскать за волосы lasati

теребить puliti, pukati, trgati; skubsti;
т. волосы lasati; nadlegovati

трепать pukati, cukati, trgati; močno vleči; treti (lan); trgati, kvariti; (vulg.) gobezdati;
т. за волосы vleči za lase, lasati;
т. по плечу trepljati po rami;
т. языком jezik otresati;
лихорадка треплет его mrzlica ga trese;
т. нервы živce uničevati;