Franja

go|sti [ó] (-dem)

1. spielen, fiedeln

2. jezno: murren; zadovoljno: schnurren

gostí -i ž mn. gozba, gošćenje, čast: v gradu so imeli gosti; priti v gosti
doći u goste; povabiti v gosti
pozvati u goste; dolgo biti pri kom v gosteh
dugo boraviti negdje (-gde) u gostima

gósti (godem) to play the violin; pogovorno to play the fiddle, to fiddle; to make music

plesati, kot drugi godejo (hočejo) to dance to someone else's tune, to follow another's lead
gósti na godalo pesniško to touch the strings
vedno isto gósti (goniti) to harp on one (ali on the same) string, to harp on
gósti od zadovoljstva (figurativno) to purr with satisfaction

gósti jouer du violon, faire de la musique ; (godrnjati) grogner, murmurer, grommeler, bougonner, ronchonner ; (mačka) ronronner

gósti (gódem) imperf.

1. (igrati, zlasti na godalo) suonare, suonare il violino

2. mormorare, brontolare:
pren. vedno gosti eno in isto battere la solfa

3. canterellare; fare le fusa (gatto)

4. combinare (guai, pasticci):
hude gosti combinarne di tutti i colori
FRAZEOLOŠKA/TERMINOLOŠKA RABA:
pren. iti rakom žvižgat, ribam gost andare al diavolo, andare a monte
pren. tako boš plesala, kakor bom jaz godel farai (così) come dirò io

gósti godem
1. gudjeti (-de-): gosti na gosli
2. svirati: gosti harmoniko
3. gunđati: ljudje so se razhajali in jezno godli
4. vrčati, presti: maček v kotu gode
5. guslati: vedno eno in isto gode

gósti (na violino) tocar el violín

plesati, kot kdo drugi gode bailar al compás de la música de alg
vedno svojo (isto) gosti cantar siempre la misma canción

bow² [bou] prehodni glagol
glasba gosti; usločiti

cēna -ae, f (prim. st.lat. cesnas = sab. scensas = lat. cena, osk. kerssnaís = lat. cenis, umbr. sesna = lat. cenam, lat. carō, cortex, scortum, gr. κείρω strižem) pravzaprav „razrezovanje mesa in jedi“, od tod

1. kosilo, glavni obed Rimljanov okoli devete dnevne ure (med 3. in 4. uro popoldne), occ. pojedina, gosti: cenam apparare Ter., aliquem ad cenam invitare Ci., in cenam isti dabat apud villam Ci., sic cena ei coquebatur N., tempus cenae Sen. ph., cenae tempore Suet., c. lauta, sumptuosa Ci., magna H., luxuriosa Sen. rh., auguralis Ci., nuptialis Pl., Suet., in cenis grandibus Q., c. abundantissima Suet., pura Eccl. postna jed, post, post cenam Ci., Q., inter cenam Ci., super cenam Suet. = per cenam Suet. = in cena Cels. pri obedu, pri mizi; preg.: cenā comesā venire Varr. = prepozno, cenam rapere de rogo Cat. (o lačnih ljudeh).

2. met.
a) posamezna samostojna jed v okviru celega obeda ali pojedine: c. prima, altera, tertia Mart.
b) jedilnica Plin. (XII, 1, 5).
c) obedna družba, omizje: ingens cena sedet Iuv.

cȋndrati -ām dial. citrati, igrati na citre, slabo igrati, gosti, dolgočasno klepetati

contractile [kəntrǽktail] pridevnik
ki se krči, krajša, gosti

dominium -iī, n (dominus)

1. posest, lastništvo, lastninska pravica, stvarna pravica: rei suae (svojega imetja) Icti., rerum Val. Max., rerum suarum Vell., ut … proprium quisque in rebus suis dominium habeat Sen. ph.

2. gospostvo, vladarstvo (oblastnikov, kraljev idr.): novum aucupantes dominium Sen. ph.; met. območje: Lab. fr.

3. sploh gospostvo, oblast nad kom ali čim: societas illi dominium omnium animalium dedit Sen. ph., anima, quae dominium corporis habet Lact.; met. v pl. gospodarji, gospodarice: voluptates doloresque, incertissima dominia impotentissimaque Sen. ph.

4. gostija, gostí (fem. pl.): dominia … omnia tollantur Luc., argento dominia vestra ornari Ci., mutua inter se dominia agitare Gell.

fiddle² [fídl] prehodni glagol & neprehodni glagol
igrati na gosli, goslati, gosti, praskati (na violini)
pogovorno lenariti, čas zapravljati, norčije uganjati (with)
ukvarjati se
sleng varati, goljufati

gúdjeti gúdīm (ijek.), gúdeti gúdīm (ek.)
1. gosti: guslari su gudjeli i pjevali na posijelima
2. žuboreti: kroz varoš gudi rijeka
3. grmeti, bobneti: po cio dan gudi artiljerija na Romaniji
4. ni gudi ni gudalo vadi ne govori, pusti stvar pri miru; gudjeti istinu govoriti resnico

gùslati -ām
1. goslati, igrati na violino
2. guslati
3. ekspr. gosti: stalno gusla jedno te isto

leùtati -ām gosti, igrati na levt

monde² [mɔ̃d] masculin svet; Zemlja; obljudeni svet; svetsko življenje; človeštvo, ljudje, družba, družina, svojci, prijatelji, znanci; obiski, gosti

de ce monde zemeljski, (od) tega sveta
(jusqu')au bout du monde do konca, na koncu sveta
depuis que le monde est monde odkar svet stoji, (že) od nekdaj
le mieux du monde kar najbolje na svetu
pas le moins du monde nikakor ne, gotovo ne
de par le monde po vsem svetu
pour rien au monde, pas pour tout l'or du monde, pour tous les trésors du monde za nič na svetu ne, za nobeno ceno
aux quatre coins du monde na vseh kontinentih
aux yeux du monde pred vsemi (Ijudmi)
à la face du monde javno, vpričo vseh (ljudi)
un monde de množica (česa)
le grand monde svet bogatašev
monde capitalisle, socialiste kapitalistični, socialistični svet
le monde entier ves, cel svet
monde primitif prvotni svet
l'Ancien Monde, le Monde des Anciens Stari svet
l'autre monde onstranstvo, posmrtno življenje
demi-monde polsvet, eleganten, a moralno pokvarjen svet
la fin du monde konec sveta
le petit monde mali ljudje; otroci, otroški svet
le Nouveau Monde Novi svet (Amerika)
Monsieur Tout-le-Monde kdorkoli, prvi prišlec
vieux comme le monde zelo star
aller dans le monde zahajati v družbo, na družabne prireditve, zabave
avoir du monde imeti goste, obisk
le match a attiré un monde fou tekma je privabila ogromno ljudi
courir le monde biti stalno na potovanjih
disperser aux quatre coins du monde raztresti na vse štiri dele sveta, na vse strani, na vse vetrove
envoyer quelqu'un dans l'autre monde poslati koga na drugi svet, ubiti ga
n'être plus au monde ne biti več na svetu, ne več živeti
depuis que je suis au monde odkar živim
il n'est plus de ce monde on je (že) umrl
ainsi va le monde tako je na svetu
être du même monde biti iz istega miljeja, iz iste družbe
(familier) c'est un monde! to je nezaslišano!
c'est le monde renversé! to je na glavo postavljen svet!
faire tout au monde storiti vse, kar se le da; zelo se truditi
faire le tour du monde iti, potovati okoli sveta
se faire un monde de quelque chose pripisovati čemu preveliko važnost
mettre au monde spraviti na svet, roditi
recevoir du monde spreje(ma)ti obiske
venir au monde priti na svet, roditi se
il n'y avait pas grand monde ni bilo veliko ljudi
il faut de tout pour faire un monde (proverbe) na svetu mora pač vse biti (tudi kaj slabega)

òkupiti -īm
I.
1. zbrati: okupiti veliku vojsku, djecu oko sebe
2. popasti, zagrabiti: okupio ga je kao hrt zeca
3. ekspr. s prošnjami siliti v koga: on me okupi da idem s njim
4. obkoliti: okupe ga ljudi sa svih strana
5. goniti, lajnati, gosti: okupi jedno te isto, nikad kraja
II. okupiti se
1. zbrati se
2. spopasti se: dva se parca bojna okupila

purr [pə:]

1. samostalnik
predenje, godenje (mačke)

2. neprehodni glagol
presti, gosti (mačka)
figurativno brneti (motor)
figurativno gosti od zadovoljstva

scrape² [skréip] prehodni glagol
(o)strgati, ostružiti, (iz)praskati
sleng (o)briti; nastrgati, grebsti, škripati; cviliti (z godalom), gosti
neprehodni glagol
strgati, škripati; skopariti, biti lakomen
figurativno slabo igrati violino; drgniti se (against ob)
figurativno s težavo se prebijati

to scrape (an) acquaintance with s.o. vsiliti komu svoje poznanstvo, s silo se seznaniti s kom
to bow and scrape nerodno se pokloniti, figurativno nerodno ali neotesano se obnašati
to scrape one's chin pogovorno briti se
to scrape on food varčevati pri hrani
to scrape one's plate postrgati svoj krožnik
to scrape the bottom of the barrel figurativno, sleng porabiti zadnje ostanke svojih sredstev
to scrape the violin škripati na violino