Franja

decorticá -chéz vt. (o)luščiti, (o)lupiti, odstraniti skorjo

decorticare

A) v. tr. (pres. decōrtico)

1. les odstraniti, odstranjevati lubje

2. luščiti

3. lupiti

B) ➞ decorticarsi v. rifl. (pres. mi decōrtico) zgubljati lubje

decorticate [di:kɔ́:tikeit] prehodni glagol
luščiti, lupiti, ličkati

dēcorticō -āre -āvī -ātum (dē in cortex) skorjo ostrgati čemu, (o)čreslati, (o)lupiti kaj: Plin., Vulg.

décortiquer [-kɔrtike] verbe transitif (od)luščiti, (o)lupiti

amandes féminin pluriel décortiquées oluščeni mandlji
(familier) décortiquer un texte natančno analizirati tekst

dēglūbō -ere -glūpsī -glūptum

1. (o)luščiti, (o)lupiti, stročje (o)ružiti čemu: granum eo folliculo Varr.

2. odreti (odirati), iz kože da(ja)ti (devati): se vel vivum Varr. fr., tondere pecus, non deglubere Tiberius ap. Suet., deglupta maena Pl., mus gliris degluptus Marc.; abs. (v sramotilnem pomenu) sam sebe skruniti, onanirati: Aus. — Soobl. dēglūbō -āre -āvī: deglubasse Tert.

dèrati dȅrēm, vel. dèri -ite, impf. dȅrāh -āše, dèrao dȅrāla, dȅrān -a
I.
1. dreti, iz kože devati: derati konja; dobroga je pastira posao ovce strići, a ne derati; stric je običavao derati ubijene zečeve
2. lupiti, guliti: ne deri kore da ne bude gore
3. trgati: derati cipele; derati hlače na školskim klupama
4. tolči, biti: viče na volove r dere batinom kud stigne
5. dreti: voda dere cestom
6. odirati: derati kožu s tuđih leđa, mušterije
II. derati se
1. trgati se: samo se jedra deru lupajući usled debela mora
2. dreti se: dere se kao da ga paraju
3. mučiti se, trpeti: derao se u carskoj službi dvanaest godina

dérober [derɔbe] verbe transitif ukrasti, zmakniti, ugrabiti; figuré vzeti, odvzeti; umakniti; skrivati, prikriti; zastreti; (o)lupiti, (o)luščiti

se dérober odtegniti se, izmakniti se, zmuzniti se; figuré iti s poti, izogniti se; skriti se; odpovedati (noge)
se dérober sous zrušiti se pod
dérober un baiser ukrasti poljub; presenetiti koga s poljubom
dérober un secret à quelqu'un izvabiti skrivnost iz koga
il ne se dérobe pas quand on a besoin de lui on se ne izmika, kadar ga človek potrebuje
dérober à la vue odtegniti pogledom
mes genoux se dérobent kolena mi klecajo, se mi šibijo
se dérober à son devoir, à son travail zmuzniti se od svoje dolžnosti, svojega dela

descojí -ésc vt. lupiti, olupiti

ébrouer [ebrue] verbe transitif lupiti (orehe); izplako vati (v barvarstvu)

s'ébrouer prhati (o konju); otresati se, stresati s sebe (sneg, prah, vodo); razgiba(va)ti se

entrinden Holz: lupiti, beliti, olupiti, odstraniti skorjo

éplucher [eplüše] verbe transitif lupiti; trebiti, čistiti; figuré (natančno) pregledati, pod lupo vzeti, poiskati napake (quelque chose v čem); poizvedovati (quelqu'un o kom)

les correcteurs épluchent les épreuves korektorji pregledujejo krtačne odtise (korekture)
éplucher la vie de quelqu'un vohljati po zasebnem življenju kake osebe

excorticō -āre (ex in cotrex) (o)lupiti: Aug.

flay [flei] prehodni glagol
iz kože devati, odirati, odreti; (o)lupiti
figurativno hudo grajati, kritizirati

to flay (off) odreti

gúliti gûlīm
I.
1. lupiti, majiti: guliti jabuku, krompir, koru sa drveta
2. dreti: guliti kožu, crknutu kravu
3. kožuhati, ličkati: guliti kukuruz
4. odirati: guliti bijedni narod kamatama
5. mlatiti, jesti enolično hrano: narod guli proju, ako je ima
6. piti, nalivati se: šta guliš toliku vodurinu
II. guliti se
1. lupiti se, luščiti se
2. dreti se, vekati: šta se guliš? kaže majka djetetu kad mnogo plače

izblêkniti i izblékniti -em bupnuti, lupiti, izlanuti, reći nešto neumjesno (-mes-): ne zaupaj mu skrivnosti, vse izblekne

izguljívati izgùljujēm
1. lupiti, majiti
2. luščiti
3. puliti: jelove žile izguljuju

ljúštiti ljȗštīm
I.
1. lupiti, majiti: ljuštiti jabuku
2. luščiti: ljuštiti pasulj
3. trebiti si: soko rosno perje ljušti
4. ličkati: ljuštiti kukuruz
5. ekspr. veliko jesti, piti: ljuštiti proju; ovaj ljušti samo rakiju
6. kartati (se)
7. tolči, tepsti
II. ljuštiti se
1. lupiti se, majiti se
2. luščiti se: gvožđe se pri kovanju ljušti
3. goliti se

lôpiti i lópiti -im
1. udariti, lupiti: lopiti spestjo po mizi, s kolom po glavi
2. baciti, tresnuti: lopiti knjigo ob tla; bes te lopi!
da te đavo nosi!

lôpniti -em
1. udariti, lupiti: lopniti koga po rami
2. okomiti se na koga: na sestanku so lopnili tudi po njem
3. pasti, bupnuti: lopniti na tla
4. žarg. pasti, ne proći na ispitu, u razredu: pri izpitu je lopnil
5. banuti: lopniti v sobo