Franja

zvèn zvena m zvuk: ime nima pravega -a

brûj m
1. šum
2. glas, zven: sluh Daničićev za zvuk i bruj jezika

cȉlīk m
1. zven, glas: cilik muzičkog instrumenta; cilik violine
2. zvonjenje: cilik budionika, kućnog zvonca, telefona
3. škripanje: cilik vrata, osovine na kolima
4. jok in stok: cilik gladne dječice
5. vrisk: začu se njen veseli cilik

zvêk m, mest. u zvéku zven: morao sam se čuvati svega što bi bilo kadro da dade starim pjesmama nov zvek i novu kretnju

upèći upèčēm, upèci, upèkoh ȕpeče, ùpekao upèkla, upèčen -èna
I.
1. speči: sunce me je upeklo
2. pičiti: zmija, muha me je upekla
3. ekspr. zbosti, speci: upekao ga je tim riječima; nije li te ništa upeklo u duši
II. upeći se
1. speči se
2. upeči se: u deset oka mesa upeći će se dvije oke
3. čuje se zvek motike o tvrdu upečenu zemlju sliši se zven motike, ko udarja ob zemljo, ki je od sonca otrdela