Franja

zatožíti i zatóžiti -im optužiti, tužiti: zatožiti svojega tovariša v razredu

kázati kâžēm, vel. káži, aor. kázah káza
I.
1. govoriti, praviti, reči: kazati što za koga, slobodno svoje mišljenje, komu što u lice, u brk; što kažeš na ovo?, što hoćete time kazati?, neka mi se dopusti kazati; kazati što po duši, po pravdi, po istini povedati kaj iz srca, po pravici, po resnici; rekla-kazala babje čenče
2. imenovati: kaži junaka kog ne čeka raka
3. prerokovati: knjige kažu muke svakojake
4. zatožiti: čekaj dok te kažem ocu
5. kažu da je mrtav baje je mrtev; pravijo, da je mrtev
II. kazati se
1. reči se, praviti se: to se samo po sebi kaže
2. odkriti se, razodeti se: zašto nam se nisi ranije kazao

túžiti tûžīm
I.
1. tožiti: tužiti koga sudu zbog učinjene nepravde; tužio je brata jer ga je istjerao iz kuće
2. zatožiti: deca me plaše da će me tužiti mami
3. obtoževati: ne tuži narod, već na zlu sreću sudbina je kriva
II. tužiti se
1. tožiti se: godinama se tuže zbog uvreda
2. tožiti se, pritoževati se: tužiti se komu protiv koga; svijet se tuži na skupoću