Franja

túj -a -e
1. tuđ: ti si mi tuj; vsi ste mi -i; vse mi je -e; -i ljudje so v hiši; živeti na tuj račun; -ega nočemo, svojega ne damo
tuđe nećemo, svoje ne damo
2. tuđ, stran: govori več -ih jezikov
govori više stranih jezika; oditi v -i svet
otići u strani svijet, otići na stranu, u tuđinu

inòstran -a -o, dol. inòstranī -ā -ō
1. inozemski, tuj: škola narodnog zdravlja može primati i -e učenike
2. vnanji: ministarstvo, sekretarijat -ih poslova

nèsvōj nèsvoja nèsvoje nesvoj, tuj: u tim novostima ljudi su gledali nešto nesvoje

strȁn -a -o tuj: stran čovjek; -i jezik; -a roba, zemlja; rječnik -ih riječi; -o tijelo med. tujek

tȗd túda túde, dol. tȗdī tûdā tûdē tuj: tude nečemo, svoje ne damo; doći u -e ruke; putovati pod -im imenom; živjeti na tudi račun; živjeti od tudeg znoja; jesti tudi hljeb; to je tude maslo; umrijeti iza tudeg piota

muktàšiti mùktašīm slabš. živeti, gostiti se na tuj račun

muktèševina ž slabš. gostitev na tuj račun: ovaj se ne brani -e

muktògriz m, muktòjelica m, muktòžder m slabš. kdor je na tuj račun

muktòpija m slabš. kdor pije na tuj račun

mùletina ž, mùlećina ž gostitev na tuj račun, gl. mukteševina

tújati tûjām klicati, vabiti pure s "tuj, tuj"

kòrito s
1. korito: korito pokraj česme; dve pralje peru u -u; napojiti ovce na -u; važno je da su korita iz kojih se prasci hrane uvek čista; svinjsko korito; ekspr. korito: zavirite u koji mu drago parlament, šta vidite tamo? Oko -a hrpu nažderanih ljudi, i još nekoliko hrpa koje bi htele na korito; koliko badavadžija sjedi na opštinskom -u; toviti se na tudem -u živeti na tuj račun
2. struga: korito Save; duboka -a planinskih potoka
3. maltarka: pripremati malter u -u
4. nečke: u zapećku je veliko krušno korito na nogarima; čim se dete rodi, okupaju ga u -u
5. ladijski trup: kad brod na jedra ide protiv vetra, on u hodu s pravcem vetra i linijom uzdužnom korita svog, pravi ne manji ugao od šezdeset do sedemdeset i pet stepena

mȕsti múzēm, oni múzū, múzi, múzāh ali múzijāh -āše, mȕzoh mûze mȕzosmo, mȕzao mȕzla, múzūći, mȕzen -a
1. molsti: musti kravu, državu, prijatelja; musti svoje stado molsti svojo čredo, živeti na tuj račun, tko se drži pravice, taj ne muze kravice
2. liti: kiša muze
3. ekspr. sušiti: zemlja je puna vlage, a po njoj muze sunce
4. ekspr. lizati: voljela je musti bombone

sȁlo s salo, tolšča: živjeti od tuđega -a živeti na tuj račun

vȍlja ž
1. volja: volja i snaga; slobodna, viša, neslomiva, slaba, bolesna volja; za objedom bijasmo vesele -e pri kosilu smo bili dobre volje; to ne stoji do moje -e to ni odvisno od moje volje; istrajnom -om može se sve postići z vztrajno voljo se vse doseže; ostaviti komu što na -u; činiti komu na -u; iz -e kome izići postati komu tuj; posljednja, poslednja volja
2. veselje: prošla me volja za ovo; raditi s -om; nemam -e za ovo