Franja

stojé pril. stojeći, stojećki, stojećke, stojke

òstōjkē prisl. dial. stoje: sedi, ja mogu ručati i ostojke

stojèćkē, stojèćki, stôjkē prisl. stoje

nȁćvār m
1. skrinja z dvema predaloma, v prvem je moka, v drugem se mesi
2. prostor, kjer stoje nečke

naspróti pril.
1. nasuprot: sovražnik gre nasproti; veter piha nasproti
2. hiši si stojita nasproti kuće stoje jedna prema drugoj; ob cesti stoji hiša, nasproti je spomenik
kraj puta stoji kuća, prema njoj je spomenik; delati komu nasproti
raditi protiv koga; iti komu nasproti
ići kome u susret
3. nasuprot, protivno: vsi mu verjamejo, jaz pa sem, nasproti, prepričan, da laže

odstàjati odstòjim
1. prestati, stoje prebiti: odstajati predavanje
2. biti oddaljen, biti daleč: naša škola odstoji od glavne ceste

postàjati postòjīm
1. postati: malo hoda, pa postoji, pa opet hoda; pred izlogom malo postoj, pa pogledaj robu, eksponate
2. stati, postati, stoje čakati: mogu ja malo i postajati, i onako čitav dan sjedim u kancelariji

vòdnica ž
1. voden krompir
2. belouška
3. vodenica
4. klop, na kateri stoje posode z vodo

posrijèdi (ijek.), posrédi (ek.) prisl.: šta je tu posrijedi za kaj gre tukaj?; tu je posrijedi lukavstvo tu gre za zvijačo; po srijedi sobe su namješteni stolovi, po sredi sobe su namešteni stolovi po sredini sobe stoje mize

vôljno prisl.
1. z voljo, zlepa: ako ne ide voljno, neka ide nasilu
2. z voljo, od srca, iz srca: niti je on više pričao onako voljno, niti smo ga mi pazljivo slušali
3. hote, namenoma, zavestno: pesimistički gledaju na život, pa ga se često i voljno oslobađaju
4. voj. prosto (komanda, ko vojaki lahko zapuste vrsto in se razkrope); na mestu voljno (komanda, ko vojaki sproščeno stoje v vrsti)