Franja

rávno prisl.
1. naravnost: došao je ravno u grad; pogodio ga ravno u srce; reći, kazati nekome ravno u oči, u lice
2. enako: dva puta dva je ravno četiri
3. natanko: ravno u tri sata; sada je ravno deset
4. do vrha: dohvati čašu, nalije ravno rakije
5. vseeno: meni je sve ravno (do Kosova)

râvno s ravnina, polje: Kosovo ravno

rávno i ravnó pril.
1. ravno: tam je vse ravno
2. pravo, uspravno: ravno stati

rávno pril. baš, upravo, taman: ravno ob desetih; ravno takšen; ravno tam; ravno zdaj je prišla
taman sad je došla; ravno on ne
upravo on ne; ravno zdaj spi
baš sada spava: ravno prav
baš tako treba

ama (t. amma, ar.)
I. vez. ali, toda, pa: i mačka je kralja gledala, ama ga se nije bojala; vuk na vuka ni po noći neće, ama će junak na junaka
II. poudarni prisl. prav, ravno: čujem otkucaje ručnog sata, ama neposredno iznad glave

bȁš prisl. (t. baš) prav, ravno, natanko: baš mi je lijepo; sada ga baš svi vide; ja sam ne znam baš; došao je baš sada; otpratio sam ga baš do kuće; baš za baš glih za glih

enačáj m jednako, ravno, znak jednakosti

mȁhom prisl.
1. naenkrat, v trenutku: konj mu se mahom pomamio
2. navadno, največkrat: čitaonica ima dvadeset članova, mahom samih zanatlija
3. prav, ravno: ovo je mahom s njegove lude pameti
4. hkrati: svi mahom da dođu

pričelíti -čélim odsjeći (-se-), otpiliti glatko, ravno: pričeliti snop, hlod, les

tàmān prisl. (t. tamam, ar.)
1. ravno: došao si taman kad treba; kuhano taman kako valja; ovaj je novac taman do prvoga; cipela mu je taman za nogu; taman si mi ti za to
2. ravno prav: je li ti dugačka ta haljina?, nije, nego taman
3. ravno zadosti, dovolj: hiljadu dinara mi je taman

ȕprāvo prisl.
1. naravnost: otići upravo kući
2. navpično: to ne stoji upravo
3. ravno: upravo sam htio kazati
4. pravzaprav: ti sam ne znaš što upravo hoćeš

čŕtanec -nca m podmetač, papir, hartija sa crtama, kao podloga za ravno pisanje

ȍbrāvno prisl. precej ravno

ràvnīk -íka m dial. vrsta ravno tkanega platna

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata