Franja

govòrnīk m, gòvōrnīk m govornik

govórnik m govornik, besjednik: slavnostni govornik
govornik na svečanosti

besédnik m
1. branilac, zastupnik: kdo bo tebi besednik v stiski
2. govornik: besednik pri pogrebu, dobri -i so redki
3. pobornik: besednik revolucije

besedoválec -lca (u̯c) m govornik, besjednik

bèsjednīk m (ijek.), bèsednīk m (ek.) govornik: poznati grčki besjednik Demosten

dolgovéznež (u̯g) m govornik, pisac razvučen, opširan u govoru, u spisu

govôrec -rca m
1. govornik, govornik, onaj koji govori, priča: glasen govorec v gruči
2. govorljivac, onaj koji dobro govori

òrātor m (lat. orator) orator, govornik

orátor -ja m (lat. orator) orator, govornik

rȇtor m (gr. rhetor) retor, govornik, učitelj govorništva

rétor -ja m (gr. rhetor) retor, govornik

vìtija m (csl.) zastar. govornik, besednik: sad mi dođi, o vitijo, slušaj i gledaj i opiši, ako možeš, ondanje grozno pozorije naroda srpskoga

govòrdžija m slabš. govorec, gostobeseden govornik: -e su slabi radnici

govórnica ž
1. žena kao govornik: govornica na proslavi
2. govornica, govornička tribina

nadrigòvornīk m slabš. nekakšen govornik, lažni govornik, govorun

nazòvigovōrnīk m namišljeni govornik

prȅdgovōrnīk m predgovornik, predhodni govornik

održávānje s prirejanje: održavanje konferencije odlaže se za kasnije konferenca bo pozneje; održavanje govorâ stajalo je govornika mnogo truda govornik se je s pisanjem govorov veliko trudil: za vrijeme -a zbora v času ko je bilo zborovanje