Franja

podàstrijeti pòdastrēm (ijek.), podàstrēti pòdastrēm (ek.)
1. podgrniti, pogrniti, postlati: nana će tebi suvo podastrijeti
2. podložiti: prigrnuo ćurak podastrt crvenom kadifom ogrnil si je rdečim žametom podložen kožuh
3. predložiti, vložiti: podastrijeti svoju molbu vlastima, pred koga

polágati pòlāžēm
1. polagati: polagati temelje zgradi, novom životu, prugu; polagati stoci hranu, sijeno, seno; polagati mnogo na koga, nadu u koga; polagati novce, račune
2. opravljati: polagati ispit; polagati zakletvu prisegati; polagati pravo na nešto lastiti si pravico do česa, na kaj

pȍpāšan -šna -o poželjiv, pohlepen: bila je -a na životna veselja močno si je želela življenjskih radosti

poštápiti se pòštāpīm se opreti se na palico, podpreti se: pri svakom koraku mora se poštapiti porodom se njegova kuća veoma poštapila si je zelo opomogla; posedeo je u gostioni, pa se poštapio ribom i vinom

potkòvati pòtkujēm, pòtkūj, potkòvah pȍtkovā, pȍtkovao -āla, pȍtkovān -a podkovati: potkovati konja, cipele; dobro potkovan stručnjak u jeziku; on je potkovan u sve četiri ima vse, kar si moreš misliti; i vraga bi na ledu potkovao zelo je izveden i iznajdljiv; samo razmišlja kako bi svome susjedu potkovao opanke kako bi sosedu prizadel kaj hudega

prȍčka ž
1. oprostitev, odpuščanje: doći na -u na praznik bijele poklade" si sorodniki in znanci medsebojno odpuščajo med letom storjene krivice in žalitve
2. sad je pročka, a drugi put će biti kvočka danes ti naj bo odpuščeno, drugič je ne boš tako poceni odnesel

pȑst m, mest. na pr̀stu, mn. pȑsti pr̀stijū in pr̀stī in pr̂stā prsč: na svakoj ruci i na svakoj nozi imamo po pet prstiju; znati što u prste znati kaj zelo dobro; gledati komu kroz prste; imati što u malom prstu; on nije ni prstom mrdnuo ni zganil s prstom; isisati što iz prstiju izsesati kaj iz prstov; biti čistih prstiju biti čistih prstov, rok; biti s kim kao prst i nokat biti si s kom zelo blizu; biti raširenih prstiju biti zapravljivec; gledati kome na prste; dobiti po prstima; zabadati svoje prste u svaku sitnicu; imati dugačke prste; imati na svaki prst po jednu; ići na prstima hoditi po prstih; igrati na prstima plesati na prstih, na koncih prstov; na prste jedne ruke može izbrojati; krstiti se sa tri prsta križati se po vzhodnem obredu; ne vidi se ni prst pred nosom; staviti prst na usta, na čelo; omotala ga je oko -a; prst božji; biti sam kao prst

prȕžiti -īm
I.
1. stegniti: pružiti ruku; pružiti jezik ekspr. stegniti jezik
2. ponuditi, nuditi, dati: pružiti čašu, ruku, pomoć; pružiti priliku, zaštitu; pružiti kome primjer nuditi komu zgled; pružimo jedan drugome ruku podajmo si roke
3. dati vbogajme: pružiti prosjaku
4. pružiti korak pohiteti
II. pružiti se
1. stegniti se: pružio se na zemlju, na krevet da se odmori
2. nuditi se: pružila se prilika
3. ravnica se pružila u nedolged ravnini ni konca ne kraja

rȁd rȁda rȁdo, komp. ràdijī -ā -ē rad, željan: ja nisam rad da koga uvrijedim ne želim koga užaliti; ja sam rada to učiniti to bi rada naredila; dijete je rado vidjeti svoju majku otrok rad vidi svojo mater; biti rad dobru biti željan dobrega; biti rad ljepoti želeti si lepote; biti rad kavzi želeti si prepir, gl. tudi radije in rado

ráditi rȃdīm, rádi, rȃđāh -āše, rȃđen -a
I.
1. delati: raditi rukom, glavom; raditi u fabrici, na čemu, kod koga, za koga; raditi po svojoj glavi, na svoju ruku; raditi po učinku
2. delati, delovati srce mu ne radi više
3. opravljati: raditi zanat
4. obdelovati: raditi zemlju
5. raditi kome o glavi streči komu po življenju; raditi ispod žita skrivaj, zahrbtno kaj delati; raditi iz petnih žila delati, prizadevati si na vse pretege; šta da mu radiš! kaj se more!; šta radiš kako živiš, kaj delaš
II. raditi se
1. delati se: kako se radi, tako se i prolazi
2. iti za kaj: tu se ne radi o tome tko će ovaj posao izvršiti, nego kako će ga izvršiti
3. dogajati se: šta se to radi po našoj zemlji kaj se dogaja po naši deželi; o koži mu se radi za kožo mu gre

raspúvati ràspūvām razpihati: raspuvati vatru; vjetar je raspuvao lišće; što si se raspuvao zakaj si se zasopel

razùmjeti razùmijēm (ijek.), razùmeti razùmēm (ek.) razumeti: razumjeti koga, što; o tome oni malo razumeju; to se samo po sebi razumije, razume; pa hajde da se razumijemo pa torej da smo si na jasnem; guske te razumjele bog te naj zastopi; razumijem, gospodine kapetane!

renòmē -èa m (fr. renommée) renome, sloves, glas, ugled: steći renome pridobiti si ugled

rezánci rèzānācā m mn. rezanci: juha s -ncima; rezanci od pšeničnoga brašna; duvan rezanac domači tobak (ki si ga pridelovalec sam reže); kidati se na -e zelo se jeziti

sȅf m (t. sehiv, ar.) nehotena pomota: ja sam bio sef nehote sem se zmotil; sef si ti u računu zmotil si se v računu

sȉsati sȉsām, sȉšēm, sȉsāj in sȉši, sȉsajūći in sȉšūći sesati: dijete sisa mlijeko, prst, palac; sisati što iz maloga prsta, iz svojih noktiju izmišljati si; nije on veslo sisao ni neumen; sisati kome krv; sisati nečiju krv na pamuk nenehoma koga nadlegovači, mu prizadevati neprijetnosti

str̂van -vna -o mrhojeden: strvan pas; biti strvan na koga, na što močno si želeti koga, česa, kaj

sùsljedan -dna -o (ijek.) zaporeden, zapovrsten: -i ratovi vojne, ki so si sledile druga za drugo

svézati svȇžēm (se) svezati (se): svezati komu ruke, što u zavežljaj, na uzao, na zamku; svezati muža i ženu; svezati svoj jezik zavezati si jezik; mi smo se zauvijek svezali, rastaviće nas samo smrt

svŕšiti svr̂šīm
1. končati: svršiti posao, školovanje, djelo, život
2. opraviti: svršiti posao; svršiti nuždu opraviti potrebo; svršiti sa životom končati si življenje; svršiti samoubistvo, samoubojstvo narediti samomor; među nama je sve svršeno med nama, med nami je vse končano; svršeni glagoli lingv. dovršni glagoli; svršeno prošlo vrijeme lingv. dovršno pretekli čas, aorist; svršeni đak, pravnik dijak, pravnik, ki je končal šole