Franja

ubréjiti -i
I. oploditi, učiniti bređom: ubrejiti kravo
II. ubrejiti se obređiti se, postati bređom: krava se ubreji

uceníti se -ím se, uceni -ite se, ucenil -ila se pojevtiniti se, postati jevtiniji: pšenica se je ucenila

ućèifiti se -īm se postati dobre volje, gl. ćeif in ćef

ućúditi se ùćūdīm se postati muhast

udobròvoljiti, udobrovòljiti -bròvoljīm
I. spraviti koga v dobro voljo: to ga je još više udobrovoljilo
II. udobrovoljiti se postati dobre volje: šutio je misleći da će se ona već udobrovoljiti

ugòditi ùgodīm
1. ugoditi, ustreči: njemu ne možeš ugoditi
2. pogoditi, zadeti, uganiti: ugoditi pravi put
3. postati ugoden; vrijeme je ugodilo

ujàračiti -īm (t. jarak)
I. izuriti, strenirati: ujaračiti konja za trku
II. ujaračiti se postati štatljiv, trmast, muhast: on sjede u sedlo, nejahan odavno, konj se ujarači, frknu kroz nos, okrenu se uokrug

ujézgriti ùjêzgrīm postati jedrnat, klen

ujogúniti se ujògūnīm se postati trmast, začeti trmoglaviti

ukerèbečiti se -īm se, ukerebéčiti se ukerèbēčīm se postati ošaben

ùkmetiti se -īm se postati vaški župan, gl. kmet

ukočánjiti se -òčānjīm se postati trd: fratri videći fra Brnu ukočanjiše se pred oltarima; leš se ukočanjio; protrljati ukočanjene prste zdrgniti otrple prste

ukŕčiti se -im se skupiti se, smanjiti se u veličini, obimu, postati kraći i uži: ukrčiti se pri pranju

ulìsičiti se -īm se postati zvit kot lisica

umilòstiviti -īm, umilostíviti -lòstīvīm
I. ganiti, prisobiti si naklonjenost, milost: umilostiviti koga; hteo bih umilostiviti boga
II. umilostiviti se postati naklonjen: paša se nije dao umilostiviti

umòljčati se -ā se, umoljčáviti se umòljčāvī se postati moljav: kaput se sav umoljčao

umúsiti se ùmūsīm se namrščiti se, postati žalosten, turoben: što si se umusila, kaži nešto, nasmej se malo

unítiti -īm, unítiti ùnītīm
1. napeljati niti v nitnico: ekspr. Bosna puna sluha i osećanja jezičkog, ona je i turske elemente sa korišću unitila u svoj jezik
2. ekspr. shujšati, postati tanek kot nitka

upáliti ùpālīm
I.
1. prižigati, užgati, zažgati: upaliti svijeću; puška nije upalila; upaliti kuću; taj me govor nije upalio
2. posrečiti se: to mu neće upaliti
II. upaliti se
1. vneti se: upaliti se za modne novosti
2. postati žarek: slanina se upalila
3. pokvariti se: žito se upalilo

upèičiti se -īm se postati vitek, dobiti vitko postavo kot peik, gl. peik