Franja

ôn òna òno, mn. òni òne òna zaim. on ona ono: on se ne zna čuvati; njega se to ne tiče; njemu je namijenjena opomena; nju sam pozdravio; ja je vidim, on ju je vidio, video; o njoj je riječ, ti si ga opomenuo; s njim sam niz godina drugovao; s njom se slažem

òn ôna ôno stil. ono, mn. oni one ona, dv. onadva dnedve lična zamj. on ona ono, mn.
oni one ona
1. on je prišel; ona sprašuje po bratu; njega vprašaj ne mene; nje nisem videl; to daj njemu ne njej; oni so jo vprašali; onadva sta ga srečala; onedve ji gresta naproti; tu so bile tri žene, pozneje jih nisem nikjer videl
2. lična zamj. iza predloga
a) vse mesto govori o njem; z njo se lahko razpravlja; modrejša je od njiju; kdo med njimi je najboljši
b)
jednosložna enklitika se piše skupa s predlogom: prišel je ponj
došao je po njega, to je dal zanj; preletel je čezenj; šla je nadenj; kdo še verjame vanje; poslali smo ponjo; to je zanju, zanjo, zanj; zanj imam važno sporočilo
3. gen. zamjenjuje i prisvojnu zamj.: iz njega rok smo to prejeli; nje lica so bleda od strahu
4. ga i jo
u posebnoj službi v. tamo

njèga poud. tož. od on: vidim samo njega; poud. rod. od on: samo njega ne vidim

bȕška ž nije on ni šuška ni buška ni on kar tako

dvójnik m
1. dvojnik, čovjek (-vek) koji je u svemu sličan drugom čovjeku, sušti on, slika i prilika
2. zamjenik (-men-) koji zamjenjuje glumca, sportaša i sl. gdje se traže specijalne sposobnosti
3. duplikat, drugi primjerak (-mer-): dvojnik listine, ključa; poročilo v -u
izvještaj (-vešt-) u duplikatu
4. dvostruki "kozolec", v. doplar

sàmdrugī -ā -ō samodrttg, on in še eden: samdrugi se Živko zagonio; -a žena noseča ženska

samó pril.
1. samo, jedino, tek: samo plevel raste tu
jedino korov raste ovdje; samo kruha nima
samo kruha nema; vse je prav, samo razlaga naj bo jasnejša
sve je u redu, tek objašnjenje da bude jasnije; samo z njo govori; samo pet dni
samo pet dana; samo tukaj; samo danes; samo pije, nič ne je
samo pije, ništa ne jede
2. samo (želja): samo pojdi; samo da ne bi deževalo; samo da ga vidim, pa mi je laže pri srcu
3. ne samo ti, tudi on naj pride ne samo ti nego i on da dođe
4. samo, u slučaju: pridem samo, če bo lepo vreme

vsaksêbi pril.
1. svaki na svoju stranu: šla sta vsaksebi
2. odvojeno: pisati besede vsaksebi; hiše stoje vsaksebi
3. on je spravljal skupaj, ona pa brskala vsaksebi on je zgrtao na gomilu, a ona čeprkala na sve strane

bâlta ž (t. balta) zastar. sekira: ja govorim, a on ni u -u on pa se niti ne zmeni

bàtina ž
1. palica, gorjača
2. udarec s palico, batina
3. teleban, tepec
4. dobiti, izvući, pojesti -e biti tepen; govoriti kao preko -e nerad, z nevoljo govoriti; batina ima dva kraja palica ima dva konca; biti brz na -e prècej groziti z batinami; on je tamo bog i batina on je tam edina, vsa oblast

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

cȋle-mȋle, cȉli-mȉli prisl., sladkó, božajoče: moj lijepi stric okrenuo cile-mile moj lepi striček je začel z laskanjem; nema kod njega cile-mile on ne pozna šale, je zelo strog

čréda ž zastar. vrsta, zapovrstje: sad je njegova čreda sedaj je on na vrsti

dȅvēt štev. devet; on ni pet ni devet, nego zapali iz pištolja on pa je precej, ne bodi len, ustrelil s pištolo; pet za devet dati nekome prevarati, ukaniti koga; pet na devet v naglici, na hitro; knjigu sam pet za devet pročitao, pa je vratio; kod njega nema pet na devet on ne pozna šale

do predl.
I. z rod.
1. do: od riječi do riječi, od reči do reči
2. poleg: on sjedi do mene; konj do konja, junak do junaka
3. za: nije mi stalo do toga
4. od: to ne stoji do mene to ni odvisno od niene
5. na, v: krivica je do njega krivda je na njem; on je kriv
II. s tož.
1. razen, kot: u onoj gužvi nisam mogao čuti do viku
2. razen: svi do jednoga vsi razen enega

dóći dôdēm, vel. dóđi, aor. dóđoh dóđe, del. dòšao dòšla
1. priti: doći kući, na red, u nevolju, k sebi, do cilja, u pravi čas; došlo vrijeme žetve; došlo je do gusta prišlo je v zagato; doći do ušiju zvedeti; već nekoliko puta u prošlosti naš je opstanak došao u pitanje že nekajkrat v preteklosti je bil naš obstoj na kocki; doći komu na oči priti komu pred oči; doći do uvjerenja prepričati se; doći do istine dokopati se do resnice; doći do riječi priti do besede; doći u sukob s kim spopasti se s kom; došlo pa prošlo prišlo je in minilo
2. dorasti: kad dođe sin do konja i sablje, on će mene starca izbaviti
3. postati: lice joj je došlo ozbiljno
4. dođe joj da pjeva i plače
5. biti v sorodstvu: on mi dođe brat od strica on je moj bratranec po očetu
6. doći komu glave spraviti koga s poti, ubiti koga

dòlaziti -īm
1. prihajati: dolaziti poslom u grad; vlak, voz dolazi na stanicu; dolazi mi želja za jelom
2. postajati: zdravlje mi dolazi slabije
3. pripadati: tebi dolazi prema računu još hiljadu dinara
4. veljati: to dolazi na tisuću dinara
5. naraščati: voda dolazi
6. izvirati, prihajati: dolaziti iz otmjene, otmene kuće
7. biti: on mi dolazi brat od strica on je moj bratranec po očetu

dòspješan -šna -o (ijek.), dòspešan -šna -o (ek.) ki utegne: kada smo god -i, treba konju natrti prsa če le utegnemo, moramo ...; on je najdospješniji u selu on je tisti v vasi, ki ima največ časa

htjȅti hòću hȍćeš (ijek.), htȅti hòću hȍćeš (ek.)
1. hoteti: on hoće raditi on hoče, želi delati; on će raditi on bo delal; oni hoće prisustvovati svečanosti; oni će prisustvovati svečanosti; ja ću raditi bom delal; ja hoću raditi hočem, želim delati; radit ću = radiću bom delal
2. hoće mi se u varoš rad bi šel v mesto; za taj posao hoće se mnogo umješnosti za to delo je treba veliko iznajdljivosti
3. hoće sumrak, a kolo se sve srdačnije razigrava že pada mrak, kolo pa je čedalje bolj razigrano
4. nas dvoje se hoćemo midva se imava rada

isèliti ìselīm (se) izseliti (se): nacisti su nasilno iselili čitavu oblast uz Savu; iseliti se iz kuće, on je iselio on se je izselil