Franja

navpíčno i navpík pril. okomito, okomice, uspravno, vertikalno

pokonci pril.
1. okomito, uspravno, vertikalno: drevo stoji pokonci; držati se pokonci
2. skočiti pokonci planuti, uzbuditi se; spraviti koga pokonci
uzbuditi koga; pokonci glave
uvis glave; pokonci se postaviti
uspraviti se; vse je pokonci
sve je na nogama; celo noč je pokonci
cijelu (ce-) noć je na nogama; celo mesto je pokonci
čitav grad se uzbunio; do polnoči bomo pokonci
do ponoći ćemo bdjeti (bde-); pokonci hoditi
gordo, oholo, ponosno, sa dignutom glavom hodati; konj je pokonci vzdignil ušesa
konj je naćulio uši; ostal je pokonci mož
ostao je uspravan muž