Franja

otepáč m
1. mlatac koji udarajući snopom po buretu ili sličnom predmetu istresa prije vršidbe zrnje iz snopa
2. štap za istresanje zrnja iz snopa

otépati -am
I.
1. mlatarati: otepati z rokami v spanju
2. mahati: pes otepa z repom
3. tući, lupati (radi čišćenja): otepati lanene snope
4. lako udarajnći otresati: otepati sneg z obleke, prah s suknjiča
5. tjerati (ter-): otepati konju muhe
6. mlatiti: otepati hruške z drevesa
7. gumati, kusati: otepati polento; dan na dan otepati koruzni kruh
stalno jesti samo kukuruznicu, proju
8. udarajući snopom po buretu ili sličnom predmetu istresati prije vršidbe zrnje iz snopa, iz klasja: otepati pšenico
9. torokati, mlatiti: otepati neumnosti; otepati prazno slamo
II. otepati se
1. otimati se, braniti se: s palico se otepati psa; otepati se sitneža; otepati se dela
2. baviti se, nositi se: otepati se z revščino, s težavami
3. to se mu bo še otepalo
to će mu se još svetiti

otêpsti otepem
I.
1. lako udarajući otresti: sneg s klobuka, prah z obleke
2. omlatiti: otepsti oreh, jablano
3. udarajući snopom po buretu ili sličnom predmetu istresti, istjerati (-ter-) zrnje iz klasja: otepsti nekaj snopov pšenice
4. ekspr. pojesti: otepsti dva kosa kruha
II. otepsti se otresti se, kurtalisati se: otepsti se neprijetnih gostov; otepena ženska
sokačara

otrdévati -am stvrdnjavati se, očvršćivati, prelaziti iz tekućeg, tečnog, mekog stanja u čvrsto

pocúkniti -em
1. povući, potegnuti: pocukniti za rokav
2. povući iz boce: rad ga pocukne

podežélen -lna -o i podežélski -a -o provincijski, provincijalan, ladanjski, iz unutrašnjosti: podeželen zdravnik
seoski liječnik (leč-), seoski ljekar (lek-), ljekar iz unutrašnjosti

pofúliti -im ekspr.
1. zdipiti, ukrasti, drgnuti
2. pofuliti jo iz družbe strugnuti, pobjeći (-be-) iz društva

pogrêbsti -bem
1. zagrnuti, zasuti zemljom: trto v vinogradu
2. zgrnuti pepeo iz peći

ponevédoma pril. ne znajući, iz neznanja: ponevedoma delati napake

postrelíti -im i postreljáti i postréljati -am
1. postrijeljati, postreljati, pobiti iz puške jedno po jedno: postrelil jih je kot zajce
2. postrijeljati strijeljanjem (strel-) potrošiti

prašênje s
1. prašenje, dizanje prašine
2. oprašivanje: prašenje sadnega drevja
3. let matice iz košnice radi oplođenja, radi parenja: matica je na -u

právljičen -čna -o bajan, basnoslovan, kao iz bajke, iz gatke: -i svet; -o lepo
lijepo, lepo kao u gatki

predpéčnik m dijal.
1. limena ploča koja ispred peći štiti tla: stresti premog na predpečnik
2. pekarski radnik koji stavlja hljeb u peć i vadi iz peći

prekòp -ópa m
1. prokop, kanal: Korintski, Sueški prekop
2. kanal: namakalni -i
3. prijekop, prekop: poševno čez cesto speljan prekop
4. prijenos, prenos kostiju iz jednog groba u drugi

prekopáti -kópljem i -ám
1. prekopati: prekopati zemljo z motiko; prekopati ves vrt, da bi našel stari denar
2. prenijeti (-ne-), prenesti kosti iz jednoga u drugi grob: prekopati grob
3. u isti grob sahraniti drugi leš

prekopávati -am
1. prokopavati
2. prenositi kosti iz jednoga u drugi grob, iz jednih grobova u druge; sahranjivati u stare grobove nove leševe

prešprícati -am (nj. spritzen) žarg. neopravdano izostati iz škole: cel teden je prešprical

prežáti -ím, preži -ite, prežal -ala vrebati, kebati, čekati u zasjedi (-sed-), iz busije: prežati na dediščino
vrebati na nasljedstvo (-sled-); prežati na priložnost
vrebati zgodu, priliku; mačka preži na miš; prežati na svatovščini
o svatima šunjati se oko kuće ne bi li se što uvrebalo mukte

prežvéček -čka i prežvèk -éka m kuglica nakvašene hrane koju preživač povraća iz želudca u usta radi sitnjenja

prožíti i próžiti -im
1. pružati: prožiti roko komu
2. okidati, odapinjati: prožiti puške
3. puštati: prožiti hlode po drči, kamenje po pobočju; prst se proži v dolino
zemlja se survava, odronjava u dolinu
4. strijeljati, streljati iz luka: prožiti puščice z loka
5. postavijati zamke: prožiti ptičem