Franja

izrèći izrèčēm, ìzrečēm, ìzreknēm, izrèci, izrèkoh izrèče, ìzrekao izrèkla
I. izreči: izreći nepromišljene riječi; izreći svoje mišljenje, presudu, kaznu
II. izreći se
1. izreči se: ljudi su se izrekli za ovoga delegata
2. zareči se: nemoj njemu to govoriti, mogao bi se kasnije gdje izreći

omàknuti òmaknēm
I.
1. umakniti se, izginiti: gotovo neopazice omače s ovoga svijeta
2. ekspr. pobegniti, uiti: omaknuti preko granice
3. spodrsniti se: nespretno omače zadnjim nogama i sruči se u bezdan
4. dial. sprožiti: omaknuti pušku; sastavi nišane na pušci i htjede da omakne
II. omaknuti se
1. spodrsniti se: noga mi se omakla
2. uiti, zareči se: riječ mi se omakla
3. spodleteti: to mi se omaklo

òtēti ȍtmēm, òtmi, òtēh òtē, ȍteo ȍtela
I.
1. ugrabiti, s silo vzeti: razbojnici su mu oteli dijete; borio se da otme još koji dan da napiše štogod; oteti kome zalogaj iz usta; smrt ga je prerano otela
2. izviti: oteti kome što iz ruku
3. obvarovati pred: oteti zaboravu = od zaborava; njega nisam mogla oteti bijedi
4. oteti mah prevladati
II. oteti se
1. rešiti se, oteti se: pomoću Rusa oteli su se od Turaka
2. izviti se: ote mu se krik očajanja
3. zareči se: riječ mu se ote zareklo se mu je, beseda mu je ušla

prerèći se prerèčēm se, prèrečēm se, prèreknēm se zareči se

zarèći se zarèčēm se, zàrečēm se, zàreknēm se
1. zareči se, zavezati se, zaobljubiti se: zarekao se da neće više pušiti
2. zareči se: on se zarekao i tako smo saznali tajnu

ȕsna ž anat. ustnica: gornja, donja usna; riječ mu je zamrla na -ama; ispucane, debele, naprćene, blijede -e; ugristi se za -u; oteti se s usana zareči se, nehote izreči; visiti na nečijim -ama gledati komu, ko govori, na ustnice