Franja

te vez.
1. ter, in: ja mu pričam te pričam, a on ništa; oko vatrice posjedali ukućani te razgovaraju; raspre sjeme posijaše grko te s njim pleme srpsko otrovaše seme razprtij so posejali grenko in z njim zastrupili srbski rod
2. da: šta ti je te se tako ludo smiješ, smeješ?; šta ti je, more, te ćutiš? hej, kaj ti je, da molčiš?; on nagna sina te se oženi
3. pa: i još jedared, ne dam te ne dam
4. ki: naši su stari mnogo prevodili psalme, a osobito one te se zovu pokorni
5. pa še: da li je pismen? Pismen, te kako; ima li kakve razlike izmedu Slovena i Germana? - Ima, i te kakve!; da li se to isplati? - Isplati, i te kako!; to ti se i te kako isplati

i te kákav -kva -o in še kakšen: on je radnik, i te kakav radnik

i te kȁko prisl. in še kako: ona je dobra, i te kako dobra

i te kȍlik -a -o in še kolikšen

i te kȍliko prisl. in še koliko

hubèrtus m (škof Hubertus) hubertus, vrsta tkanine, površnik iz te tkanine

ićìndíja ž (t. ikindi) dial. tretja, popoldanska molitev muslimanov, čas te molitve: beg klanja -u; oko -e oluja se stišala

kŕdža ž bot. sorta slabega tobaka, Nicotiana rustica; kadilski proizvod iz te rastline: pušiti -u

od zìmūs prisl. od te zime: od zimus se više ne javlja ni lično ni pismeno

pròljetošnjī -ā -ē (ijek.), pròletošnjī -ā -ē (ek.) te pomladi: ovakvoga snijega kakav je bio proljetošnji ne sjećaju se ni najstariji ljudi

puštènica ž veja, ki te ovira pri prehodu skozi grmovje: kaskao je vepar ne obzirući se na -e koje su ga mlatile

uglèdāč -áča m oglednik, ki si pred snubitvijo ogleda snubčevo hišo in poizve vse potrebno o ljudeh te hiše

ȕgledanin m, mn. ȕgledāni oglednik, ki si pred snubitvijo ogleda snubčevo hišo in poizve vse potrebno o ljudeh te hiše

zìmūs prisl. to zimo, te zime (prejšnje ali prihodnje): zimus smo se lijepo proveli na smučanju u Kranjskoj Gori; zimus ću nastaviti rad na Rječniku

žgȁravičār m dial. slabo, ciknjeno vino, po katerem te peče zgaga

aràtos prisl. (gr. aratós) prekleto: aratos ti bilo! naj te vrag vzame!

bèndati -ām (t. bende, perz.) priznavati, upoštevati: ja tebe ne bendam za učitelja; ja tebe ne bendam nimalo te sploh ne priznavam; braća ga nisu mnogo ni bendala

bôjse, bòjse prisl., dial. morebiti, morda, najbrž, lahko da: da te bojse nisam što uznemirio da te morebiti nisem vznemiril; to bi bilo suviše obično i, bojse, ispod dostojanstva tvoga in najbrž pod častjo tvojo; uzdiše li, pominje li dragu, ili, bojse, i ne haje za me ali pa lahko da ne mara zame

brȁšno s moka: brašno od pšenice, kukuruza; pšenično, kukuruzno brašno; riblje brašno; od tog -a neće biti pogače iz te moke ne bo kruha; zna svinja što je poskurno brašno; ni zimi bez ruha, ni ljeti bez -a ne putuj; za babino brašno za prazen nič; smijati se, smejati se kao lud na brašno smejati se brez vzroka

budibóksnama
1. prisl. radi sve nešto budiboksnama dela nekaj, da bogpomagaj; što si danas nekako budiboksnama kaj si danes nekam čuden, bog te nima rad
2. sam.: uzeo ga budiboksnama na svoju ruku vzel ga je sam bognasvaruj na svojo roko