Franja

Zadetki iskanja

  • kȍnj kònja m, mn. kònji
    1. konj: arapski, bosanski konj; teretni, jahaći, trkaći konj; konj sedlanik; čistokrvni, punokrvni konj; trojanski konj; biti na -u; sići s konja na magarca; darovanu se konju ne gleda u zube; gospodareve oči konja goje gospodarjeva skrbnost se pozna konju; govoriti s konja govoriti ostro, strogo; i konj od sto dukata posrne tudi najpametnejšemu spodleti; i ja imam konja za trku nisem slabši kot ti; raditi kao konj garati ko konj
    2. konj: konj u šahu; gimnastički konj sa hvataljkama
    3. konjska moč: motor od sto konja
    4. kobilica na violini
    5. nilski konj zool. nilski povodni konj, Hippopotamus amphibius
  • kovr̀čati -ām (se), kòvrčiti -īm (se) (t. kyvyrdžyk) kodrati (se): kovrčati kosu; kosa mu se kovrča, kovrči; ekspr. nagajati: da si malo pametniji, mogao bi gazdi sad kovrčiti, pa sve da ti tepa i da te gladi čeprav ti sladko govori in te boža
  • krìvica ž, krivìca ž
    1. krivda: tvojom -om po tvoji krivdi; tvoja je krivica ti si kriv; krivica je do tebe što ... ti si kriv, da ...; svijest, svest o -i zavest krivde; ako zakasnimo, krivica će se svaliti na mene
    2. hudodelstvo, zločin: zbog nekih krivica morao je bježati preko granice
    3. krivica: osjećala sam što je pravica i što je krivica
  • lažòvluk m umetnost laganja, spretnost v laganju: peticu ti dajem iz -a oceno pet ti dajem za izvrstno laganje
  • ludàija m, ž norec, neumnica: ludaija Živko; ludaija djeca neumni otroci; i sam bi se, pašo, prevario, a nekmoli ova ludaija o paša, še sam bi se (ti) ukanil, a kaj šele ti neumni otroci
  • mánuti se mânēm se
    1. pustiti pri miru, opustiti: mani me se, dilberu moj!, mani se ove navike
    2. mani se, što ti odijelo lijepo stoji o kako lepo ti pristaja obleka!
  • mèrtek m, mn. mèrteci (t. mertek)
    1. dial. greda, tram: dogonio sam ti onomlane mertek iz naše šume pripeljal sem ti lani tram iz naše hoste
    2. velik žebelj, klin: mesto đuladi vise na zidnom satu o lancima konjske ploče i nekakvi merteci
  • náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
    I.
    1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
    2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
    3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
    4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
    5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
    6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
    II. naći se
    1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
    2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
    3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
    4. roditi se: našlo se muško dijete
    5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
    6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči
  • nàkvasiti -īm (se)
    1. namočiti, narositi, navlažiti: ječam se nakvasio rosama
    2. ekspr. ti si se, more, negdje nakvasio fant, ti si se ga nekje nalezel
  • namèti prisl. pri roki: daj mi onu knjigu, ako ti je nameti če ti to ni od rok
  • nanòsiti nànosīm
    I.
    1. nanašati, naplavljati
    2. prinašati
    3. prizadevati: nanositi komu štetu
    4. nanašati: nanositi geometrijski lik
    5. ekspr. mešati v svoj jezik tuje besede ali narečne posebnosti: malo nanosim na arapski
    II. nanositi se
    1. nanositi se: nanositi se lijepih haljina
    2. nanositi se glave dolgo živeti; nanosio se zdravlja! bodi zdrav!, bog ti daj zdravje!
  • nasúditi nàsūdīm prisoditi: ovaj je momak tebi nasuđen ta fant ti je usojen
  • navúći navúčēm, oni navúkū, vel. navúci, navúikoh nȁvūče, nàvūkao navúkla, navúčen -a
    I.
    1. obleči: navući lijepe haljine
    2. obuti: navući nove cipele
    3. preobleči: čisto navučena postelja; navući navlaku na jastuk
    4. pomakniti, potisniti: marama joj je bila navučena na čelo
    5. nabrusiti: navući brijački nož; navući nož
    6. potegniti: navući pokrivač preko glave
    7. navleči: navući kamenje
    8. nasršiti: navući obrve
    9. natakniti: navući šešir na glavu
    10. nakopati si: navući bolest, mržnju svojih drugova, na sebe sramotu, sebi bijedu na vrat
    11. izzvati: to će im navući rat
    12. speljati: navući koga na tanak led
    II. navući se
    1. obleči se
    2. namučiti se: dosta sam se navukao kapetanovih kofera
    3. narediti se: u sobi se navuče čitav suton
    4. navuklo se oblačje pooblačilo se je; navukao ti se oblak na čelo zmračilo se ti je čelo
  • nàžao prisl. žal: neću ti ništa nažao učiniti ne bom ti nic žalega storil; meni se nažao dalo milo se mi je storilo
  • nȅšto nȅčega zaim. nekaj: nešto me stislo u grlu; ima li tu nešto bašče; bojati se nečega; posvetiti se nečemu; nešto novo da ti kažem nekaj novega da ti povem; zamoliti za nešto brašna; spojiti se s nečim; ako bi do nečeg došlo če bi do česa prišlo
  • omèlo s omelo: -om zgrnuti pepeo i ugljevlje u peći; biti devete peći omelo biti daljno sorodstvo; ekspr. ti si gazdinska kći, a ne nekakvo gradsko omelo ti si iz imenitne hiše ne pa kakšna mestna pocestnica
  • onákō prisl.
    1. tako: ovo pitanje nije onako jednostavno
    2. kar tako: to ti neće onako proći
    3. ti si i onako bolestan ti si tako ali tako bolan
    4. sad ovako, sad onako zdaj tako, zdaj drugače
  • òpremak -ēmka m: ne znaš ti što sam ja potrošila za kćerin opremak ti ne veš, koliko me je stala bala, ko se je hči možila; ko ne zna šta je curski opremak u tudu kuću, taj se ne zna bogu moliti kdor ne ve, kaj se pravi, če se dekle moži v tujo hišo, ta ne zna moliti
  • òtpasti òtpadnēm, òtpadni òtpadoh òtpade
    1. odpasti: lišće je već otpalo
    2. odpasti, izginiti: nevolje i brige otpadnu odmah; razlog za ženidbu je otpao
    3. odpasti, izneveriti se: otpasti od vjere
    4. pripasti: na svakoga člana društva otpade jednaki dio
    5. odpasti, izpasti: otpao mu je posljednji končić
    6. otpale ti ruke, dabogda v kletvici: naj ti odpadejo roke, bog daj
  • pâr m, mest. u páru, mn. pȁrovi paróvā (pȁrōvā) (n. Paar, lat.)
    1. par, dvojica: bračni par; Vesna i Ivan su najljepši par
    2. par, dva človeka: usamljeni parovi zarobljenika šetali su po krugu
    3. par, dva predmeta, dve živali: par čizama; par rukavica; pauci imaju četiri para nogu; par pilića; par golubova, mužjak i ženka
    4. par: ti nisi moj par ti mi nisi enak; par nepar soda in liha dvojica; igrati par nepar