Franja

ráditi rȃdīm, rádi, rȃđāh -āše, rȃđen -a
I.
1. delati: raditi rukom, glavom; raditi u fabrici, na čemu, kod koga, za koga; raditi po svojoj glavi, na svoju ruku; raditi po učinku
2. delati, delovati srce mu ne radi više
3. opravljati: raditi zanat
4. obdelovati: raditi zemlju
5. raditi kome o glavi streči komu po življenju; raditi ispod žita skrivaj, zahrbtno kaj delati; raditi iz petnih žila delati, prizadevati si na vse pretege; šta da mu radiš! kaj se more!; šta radiš kako živiš, kaj delaš
II. raditi se
1. delati se: kako se radi, tako se i prolazi
2. iti za kaj: tu se ne radi o tome tko će ovaj posao izvršiti, nego kako će ga izvršiti
3. dogajati se: šta se to radi po našoj zemlji kaj se dogaja po naši deželi; o koži mu se radi za kožo mu gre

raspúvati ràspūvām razpihati: raspuvati vatru; vjetar je raspuvao lišće; što si se raspuvao zakaj si se zasopel

razùmjeti razùmijēm (ijek.), razùmeti razùmēm (ek.) razumeti: razumjeti koga, što; o tome oni malo razumeju; to se samo po sebi razumije, razume; pa hajde da se razumijemo pa torej da smo si na jasnem; guske te razumjele bog te naj zastopi; razumijem, gospodine kapetane!

renòmē -èa m (fr. renommée) renome, sloves, glas, ugled: steći renome pridobiti si ugled

rezánci rèzānācā m mn. rezanci: juha s -ncima; rezanci od pšeničnoga brašna; duvan rezanac domači tobak (ki si ga pridelovalec sam reže); kidati se na -e zelo se jeziti

sȅf m (t. sehiv, ar.) nehotena pomota: ja sam bio sef nehote sem se zmotil; sef si ti u računu zmotil si se v računu

sȉsati sȉsām, sȉšēm, sȉsāj in sȉši, sȉsajūći in sȉšūći sesati: dijete sisa mlijeko, prst, palac; sisati što iz maloga prsta, iz svojih noktiju izmišljati si; nije on veslo sisao ni neumen; sisati kome krv; sisati nečiju krv na pamuk nenehoma koga nadlegovači, mu prizadevati neprijetnosti

str̂van -vna -o mrhojeden: strvan pas; biti strvan na koga, na što močno si želeti koga, česa, kaj

sùsljedan -dna -o (ijek.) zaporeden, zapovrsten: -i ratovi vojne, ki so si sledile druga za drugo

svézati svȇžēm (se) svezati (se): svezati komu ruke, što u zavežljaj, na uzao, na zamku; svezati muža i ženu; svezati svoj jezik zavezati si jezik; mi smo se zauvijek svezali, rastaviće nas samo smrt

svŕšiti svr̂šīm
1. končati: svršiti posao, školovanje, djelo, život
2. opraviti: svršiti posao; svršiti nuždu opraviti potrebo; svršiti sa životom končati si življenje; svršiti samoubistvo, samoubojstvo narediti samomor; među nama je sve svršeno med nama, med nami je vse končano; svršeni glagoli lingv. dovršni glagoli; svršeno prošlo vrijeme lingv. dovršno pretekli čas, aorist; svršeni đak, pravnik dijak, pravnik, ki je končal šole

šakapérē biće šakapere skočili si bodo v lase

tȁknūt -a -o dotaknjen: vidi se da je jelo već -o vidi se, da se je jedi že nekdo dotaknil; taknuto-maknuto pravilo v šahu, da moraš potegniti figuro, ki si se je dotaknil

tàko, tàkō, tȁko prisl. tako: ne treba tako da se radi; tako postupati s kim; on je tako dobar kao niko drugi; kako-tako nekako; takoreći = tako-rekavši tako rekoč; i tako dalje; tako je!; tako mu i treba! prav mu je!; tako te hoću! prav si rekel!

táze neskl. prid. (t. taze, perz.) svež: taze voda; taze pecivo; imam za tebe nešto taze; vidi ti se da si taze partizan da si šele prišel k partizanom

trȅbati trȅbām (ijek., ek.)
1. biti treba: znaš kako bi trebalo da bude; ne treba da ideš na put; treba sto godina da se to popravi
2. biti potrebno, morati: treba da poštuješ roditelje; ja ću ti katkad trebati; ovo nije kao što treba da bude to ni tako kot bi bilo prav; tako ti i treba to si tudi zaslužil, prav ti je, prav se ti je zgodilo
3. potrebovati: trebalo mu je mnogo vremena dok svrši poslove

trínaest štev. trinajst: tebi je danas trinaest godina danes si trinajst let star

trȍšak -ška m
1. strošek: živjeti o svom -u; razdijeliti troškove na pojedince; baciti se u velike troškove naprtiti si velike stroške; troškovi proizvodnje; troškovi prometa, saobraćaja; troškovi života življenjski stroški
2. izdatki, stroški: izvesti akciju bez velikog -a; to je skopčano s velikim troškovima
3. potrošek: ja ću platiti sam svoj trošak u gostioni; na putu nisam imao nikakva -a

tȑzavica ž
1. trzavica: spopala ga neka trzavica
2. zdraha: medu njima su bile neke -e nekoliko godina več let sta se dajala, sta si bila navzkriž

uprédati ùprēdām (se) zapredati (se): on upreda brkove viha si brke; plovke upredale vratove i lepršale race so stegovale vratove in plahutale; suknja se upreda oko njenih nogu kao okačena na dva kola krilo je mahedralo okoli njenih nog kot da je obešeno na dveh kolih