Franja

pljȅsnuti -nēm plosniti: pljesnuti dlanom o dlan kao znak publici; što bi pljesnuo dlanom o dlan v trenutku; pljesnuti se po bedrima

plôt plȍta m plot: pleteni, zidani, žičani plot; načiniti plot od dasaka; držati se svoga -a ne se vmešavati v tuje zadeve; drži se ove navike kao pijan plota, kao slijepac plota; poginuti za plotom; pritisnuti koga uz plot spraviti koga v brezizhoden položaj; baciti što za plot

póći pôdēm, oni pôdū, pódī, pódoh, póde, pòšao pòšla
1. iti, oditi: poći u partizane; vlak, voz je upravo pošao; podoh u boj ljuti; vrijeme je da se pode čas je, da gremo
2. poći za koga omožiti se s kom; Ivanka je pošla za moga brata Ivanka se je omožila z mojim bratom; poći za rukom posrečiti se; to mi je pošlo za rukom; pošao mi posao, pošla mi trgovina delo mi gre, trgovina mi gre; pošla mi karta v igri sem začel dobivati; pošla joj vatra u obraze kri ji je zalila lice; poći za kim slediti, iti v sled za kom; kada si ti pošao u školu kdaj si začel hoditi v šolo; danes je pošla lijevom nogom danes je vstala z levo nogo; sve je pošlo naopako, tumbe vse gre narobe; mi ćemo poći sa svoga stajališta mi bomo startali s svojega stališča; pošlo je sve po starom vse je po starem, nič ni novega

pod predl.
I. s tož.
1. pod: to se desilo pod jesen; stupiti pod zastavu; baciti se pod vlak, pod voz; Turčin podvi noge poda se; sud je sve to uzeo pod strog nadzor; naši su uzeli neprijateljske položaje pod topovsku vatru
2. za: daju mu rdavu robu pod dobru dali so mu slabo blago za dobro; dati rog pod svijeću, pod sveću slabo menjati; ljeti se naimala pod nadnicu poleti je hodila na dnino; ovi stihotvorci prolaze pod pjesnike ti stihotvorci se imajo za pesnike
II. z orod.
1. pod: vide joj se sitne bore pod očima; sjedimo pod krošnjom visoke bukve; svi su pod dojmom nesreće; pod nama je čvrsto tlo; imati koga pod sobom ukazovati komu
2. zaradi: stara srpska država propala je pod turskom najezdom; sav se topim pod milinom njezina pogleda
3. uzeti dijete pod svoje posvojiti otroka; u društvu sjedi pod fesom v družbi sedi s fesom na glavi; učiniti nešto pod moranje narediti kaj pod prisilo

podijèliti pòdijelīm (ijek.), podéliti pòdēlīm (ek.)
I.
1. podeliti, dati: stipendiju; podijeliti komu riječ, govorniku priznanje; podijeliti šakom i kapom radodarno dati; podijeliti s kim megdan pomeriti se s kom v dvoboju
2. razdeliti: podijeliti svijet na dva tabora; podijeliti zemlju kolonistima; podijeliti dacima, učencima svjedodžbe, svjedočanstva
3. deliti: podijeliti jedan broj s drugim
II. podijeliti se razdeliti si: braća su se poslije očeve smrti podijelila; društvo se podijelilo na tri odjeljenja

pògača ž (it. focaccia)
1. pogača: u ratara crne ruke, a bijela pogača; jesti, lomiti s kim jednu -u živeti s kom v skupnosti; dati komu -u za proju dati komu več vredno stvar, reč za manj vredno; tražiti hljeba kod -e = tražiti hljeba preko -e v dobrem biti objesten; zamijesiti kome gorku -u pripraviti komu kaj hudega; zamirisati na -u biti blizu smrti
2. hlebček, pogača: pogača sira, voska

pȍgibija ž, pògībija ž pogibel, poguba, katastrofa: kosovska pogibija; srtati u -u drveti v pogubo

pògledati -ām pogledati: neću ga ni pogledati; ne smjeti nikom u oči pogledati; pogledati istini u oči pogledati resnici v oči; pogledati čaši, bokalu u dno; pogledati koga krivim okom grdo pogledati koga; pogledati kome kroz prste; treba junački smrti u oči pogledati

pogòditi pògodīm
I.
1. pogoditi: pošto si pogodio robu kod trgovca?
2. zadeti: pogoditi koga iz puške, u metu, pravi put; pogoditi koga u živac, u žilicu, u srce zadeti koga v živo
3. prizadeti: pogoditi koga zlim riječima; smrću roditelja bio je teško pogoden
4. uganiti, zadeti: pogoditi smisao rečenice
II. pogoditi se
1. pogoditi se: pogoditi se o čemu, za što, u službu; lako ćemo se pogoditi ako jesmo ljudi; ja se pogodih sa gazdom i stupih odmah u službu
2. uresničiti se, izpolniti se: hajde i ovu besposlicu, san, da vam kažem, ali se meni gotovo pogodilo

pòkititi -īm okrasiti: momci se pokitili, pa govore, pjevaju i šale se fantje so se zbrali v gručo, pa se pogovarjajo, pojejo in se šalijo

polìvaćī -ā -ē (ijek., ek.): polivaći peškir etn. brisača, ki jo nevesta prinese v ženinov dom od svoje hiše in z njo se briše družina, ko jim prvo jutro po poroki poliva vodo za umivanje

pomatòrijī -ā -ē priletnejši: bili su obojica -a bila sta oba precej v letih

ponádati se pònādām se upati: ljudi su se uveliko ponadali povratku u miran život so za trdno upali, da se bodo vrnili v mirno življenje

poodmàknuti (poodmàći) -òdmaknēm
1. odmakniti
2. odriniti
3. oddaljiti se; biti u poodmaklim godinama biti prileten, biti v letih

pȍp pòpa m (gr. pappâs) pop, pravoslavni posvetni duhovnik: besposlen pop i jariće krsti v brezdelju se človek loti tudi nepotrebnih opravil; reći popu pop, a bobu bob imenuj vsako reč s pravim imenom, bodi iskren, resnicoljuben

popùstiti pòpustīm popustiti, odjenjati: popustiti od cijene, od duga; popustiti uzdu; popustio je zavrtanj; popustila je bolest, -hladnoća; popustila mu petlja podelal se je v hlače

pôrta ž (lat. porta)
1. vhod, vrata (zlasti cerkvena): gradani su pozatvorili -e; monah zaključa -u i ode u nutrinu samostana
2. cerkveno dvorišče (pravosl.)
3. Visoka Porta zgod. sultanska vlada v Istanbulu

pòsao pòsla m, mn. pòslovi pòslōvā in pòsli posálā in pȍsālā
1. delo: dati se na posao lotiti se dela; posao dobro napreduje
2. opravek: imam tamo još neki posao; putovati -om potovati po opravkih
3. podjetje: uvijek nešto treba, a osobito vama koji imate tako dobro uveden posao
4. kupčija: posao ide labavo; zaključiti trgovački posao s kim
5. naloga: posao kritike nije da literate stvara, nego da ih organizuje
6. zadeva: ministarstvo spoljnih, inostranih, vanjskih poslova; umiješati se u tude poslove; čeljade koje ti ovo piše drži da je tvoja vjeridba već gotov posao
7. skrb: posao dati kome
8. opravek, skupna zadeva: s ovim ljudima neću imati posla
9. batali ćorava posla pusti pri miru, kar ni nič; nisu to čista posla tu nekaj ni v redu; gledaj svoj posao = gledaj svoja posla = gledaj svoga posla brigaj se za svoje zadeve, ne praskaj se, kjer te ne srbi; još mi to treba, taman posla še to bi mi bilo potrebno, to nikakor ne

postràncē, po stráni prisl. ob strani: stajati postrance kiša i šiba postrance u lice dež jih pere v obraz po strani

pòtok m, mn. pòtoci pȍtōkā potok: krv teče potocima kri teče v potokih; u -u prijetiti v žepu stiskati pesti