Franja

délati -am
I.
1. raditi: delati od jutra do večera; delati fizično, umsko; dela kakor črna živina
radi kao robijaš, dirinči; delati v industriji, v kmetijstvu
2. praviti: delati dolgove, verze, teškoče, nemir v razredu; delavci delajo malto; delati iz muhe slona
praviti od mušice slona
3. činiti: delati sramoto celi družini; delati krivico
praviti nepravdu; delati pokoro
činiti pokoru, ispaštati; delati dolgove
činiti dugove, zaduživati se; delati čudeže
praviti, činiti, tvoriti čudesa; delati škodo
4. delati most čez reko
graditi most preko rijeke, reke; delati maturo
polagati maturu; delati s kom kakor svinja z mehom
rđavo postupati s kim; z njo dela kakor s cunjo
ružno postupa s njom; srce mu je začelo delati
srce mu je proradilo; strup je začel delati
otrov je proradio; delati komu kratek čas
prekraćivati komu vrijeme, zabavljati koga; delati gnezdo
graditi gnijezdo (gnezdo); delati njivo
obradivati njivu; delati gaz
utirati put u snijegu, snegu; delati tlako
kulučiti komu; delati napotje komu
smetati komu; delati komu skrbi
zadavati komu brige; norca se delati iz koga
zbijati s kim šalu
II. delati se
1. raditi se: pri nas se samo dopoldne dela
2. praviti se: bula se mu dela na vratu; delati se važnega
praviti se važnim
3. praviti se, graditi se: dela se bolnega, prijatelja; dan se dela
sviće; mrak se dela
smrkava se; noč se dela
nastaje noć, noć se hvata

délati -am nedov.
1. a lucra, a munci
□ trdo delati a se trudi
2. a face, a executa; a fabrica, a crea
3. a practica, a profesa; a exercita

délati se
1. a se face
2. a se preface

délavec -vca m
1. radnik: tovarniški, sezonski, ročni, mezdni delavec; družbeni, politični, kulturni, zdravstveni, znanstveni, javni delavec
2. poslenik, poslovač, onaj koji se bavi nekim poslom
3. mužjak kod termita

deleátur -ja m (lat. deleatur) deleatur, "neka se briše"

denuncírati dénoncer, trahir, vendre , familiarno donner (des complices) ; familiarno se mettre à table, accoucher ; (v šoli) rapporter, moucharder

dêra ž (nj. Dörre) dijal. nadničarski rad pri kojemu se radnik hrani o svome trošku: hoditi na -o, v -o delati

desétnica ž prema narodnom vjerovanju (ver-) deseta kći u roditelja kojoj je suđeno da se potuca po svijetu (svetu): desetnica brez doma

desétnik m
1. desetnik, desečar, desetar
2. prema narodnom vjerovanju (ver-) deseti sin u roditelja kojemu je suđeno da se potuca po svijetu, svetu
3. beskućnik, skitnica, protuha
4. u feudalizmu primalac desetine

diferírati -am (lat. differre) diferirati, razlikovati se

díhati respirer; expirer, inspirer, souffler; vivre; prospérer; se répandre

težko dihati respirer difficilement (ali avec difficulté)
dihati skozi nos, usta respirer par le nez, par la bouche

dímiti -im
I. dimiti: dimiti meso, čebele
II. dimiti se dimiti se, pušiti se: požgana vas se še dimi

dinamítar -ja m
1. radnik koji izvodi eksplozije dinamitom
2. dinamitaš, diverzant ili ribar koji se služi dinamitom

díra ž kola sa ravnom plohom na koji se tovari teret: pohištvo so prepeljali na -i

dírkati -am
1. utrkivati se: danas dirkajo najboljši reprezentanti
2. juriti: ves dan dirkati iz trgovine v trgovino

divjáti faire du tapage, se déchaîner, s'emporter, tempêter, fulminer, faire (ali être en) rage (ali fureur, furie) , être démonté (ali déchaîné) ; (avto, vlak) aller à toute vitesse (ali allure) , aller à une vitesse folle , familiarno à fond de train

divjáti -am
1. divljati: otroci divjajo po sobi
2. juriti: divjati z motorjem v mesto
3. bjesnjeti, goropaditi se: morje divja in dviga valove; vojna divja že več let; pijan je in zato divja
4. divljati, brzo rasti: koruza divja in ne dela klasov; cene kar divjajo

dobičkáriti -im baviti se profiterskim, špekulantskim poslovima

dobíti -im
I.
1. dobiti, primiti: dobiti darilo, plačo, zemljo v dar; dobiti na posodo
dobiti u zajam; dobiti veselje do dela
zavoljeti (-le-) rad, posao; dobiti za doto
dobiti miraz; dobiti pismo
primiti pismo
2. navući: dobiti bolezen
3. naći: dobiti prijatelja doma
4. kupiti: nisem mogla dobiti solate
5. uhvatiti: kurirja je dobila sovražnikova patrulja; dobiti koga na laži
6. steći: dobiti neodvisnost
7. mačka je dobila mlade
mačka se omacila; po starših je dobil hišo
od roditelja je naslijedio (-le-) kuću; noč, nevihta me je dobila
noć, oluja me je zatekla; dobiti komu kaj
pribaviti kome što; dobiti rane
dopasti rana; dobiti ga v glavo
nakititi se, pripiti se; če te dobim v pest
ako mi padneš šaka; te bom že dobil v pest
pašćeš to već meni šaka
II. dobiti se
1. dobiti se: to se pri nas ne more dobiti
2. sastati se: dobiti se s kom; zvečer se dobiva pri meni

dobívati -am
I.
1. dobivati, primati: dobivati darila, pisma po pošti
2. dobivati: žveplo dobivamo iz rude; dobivati jeklo iz železa
II. dobivati se
1. dobivati se, primati se
2. sastajati se: z dekletom sva se začela dobivati

dobojeváti -ujem
I. dobojevati: dobojevati poslednji boj
II. dobojevati se doboriti se: dobojevati se do svobode