Franja

poučeváti -čújem nedov.
1. a preda, a învăţa; a da lecţii
2. a instrui

poúličen (-čna -o) adj.

1. nelle strade, per le strade; di strada, da strada:
poulično gledališče teatro di strada
poulični prodajalci venditori ambulanti, bancarellisti
poulični boji combattimenti, scontri per le strade

2. volgare, dozzinale

poúličnica (-e) f prostituta da strada; battona

pour [pur] préposition za; v korist, na ljubo; na mesto; v imenu; zaradi; kar se tiče; (pri nedoločniku) da bi, ker, čeprav

c'est pour cela que zato
mot pour mot beseda za besedo
œil pour œil oko za oko
pour affaires poslovno
pour ainsi dire tako rekoč
pour votre bien v, za vaše dobro
pour de bon resnično, zares, pristno
pour le cas où v primeru da
et pour cause! iz le preveč jasnega razloga!
pour ce qui me concerne kar mene tiče
pour grand qu'il soit naj bo še tako velik
pour lors v tistem primeru, takrat
pour moi kar mene tiče, z moje strani
pour le moins najmanj
pour le moment trenutno, za zdaj
pour peu que če le količkaj
pour le plaisir za zabavo, za šalo
pour que da, da bi
pour être riche, il n'en est pas plus heureux čeprav je bogat, ni zato nič bolj srečen
pour cette raison iz tega razloga
pour de bonnes raisons iz tehtnih razlogov
pour toute réponse namesto odgovora
pour la vie za vse življenje, za ves čas življenja
cinq pour cent pet od sto (5%)
être pour beaucoup (peu, rien) dans quelque chose imeti, igrati veliko (majhno, nobeno) vlogo pri čem; mnogo (malo, nič) prispevati k čemu, biti udeležen pri čem
il en a été pour son argent bil je ob, izgubil je svoj denar
je n'y suis pour rien to ni moja krivda
c'est du pour (populaire) to ni res
partir pour (Paris, la France) odpotovati v (Pariz, Francijo)
passer pour (riche) veljati za (bogatega)
prendre pour imeti, smatrati za
le pour et le contre za in proti

pourable [pɔ́:rəbl] pridevnik
tehnično ki se da ulivati

pourvu que [purvü kə] conjonction če le, samo če; da le

pourvu que ce froid ne dure pas! da le ta mraz ne bi (preveč) trajal!

pousser [puse] verbe transitif suniti, poriniti, tirati, gnati; poganjati, priganjati; potiskati; podaljšati, nadaljevati; familier izreči; zabiti; verbe intransitif poganjati, rasti; napredovati; nadaljevati pot; vreti (vino); iti (jusqu'à do), iti tako daleč da ...

se pousser preriniti se, utreti si pot; siliti (se) naprej
pousser son avantage izkoristiti svojo prednost
pousser quelque chose à bout gnati kaj do kraja, na ostrino
pousser des cris kričati, vpiti
pousser à fond (automobilisme) dati poln plin
pousser au large oddaljiti se od brega
pousser quelque chose au noir črno slikati, črno videti kaj
il va comme on le pousse (figuré) on nima nobene svoje volje
pousser la porte au nez de quelqu'un zaloputniti komu vrata pred nosom
pousser quelqu'un de questions obsuti koga, navaliti na koga z vprašanji
pousser des racines pognati korenine
pousser la raillerie trop loin gnati šalo predaleč
pousser des recherches poglobiti raziskovanje
pousser à la roue (figuré) pridno pomagati
pousser des soupirs vzdihovati

povalíti -ím
I.
1. povaliti, oboriti, srušiti: povaliti drevo; koga povaliti z močnim udarcem
2. povaliti, povaljati, učiniti da biljka polegne po zemlji: povaliti žito, travu
II. povaliti se
1. pokotiljati se, skotiljati se: povaliti se po hribu navzdol
2. povaljati se: povaliti se po travi

pováljati -am
I.
1. povaljati, valjkom poravnati: povaljati zemljo
2. povaljati, oboriti, učiniti da biljka polegne po zemlji: divji prašiči so povaljali žito
3. povaljati, uvaljati: povaljati zrezek po moki
4. obljubiti: vrgel jo je na posteljo in povaljal
II. povaljati se povaljati se, pokotrljati se: povaljati se po travi

povedríti -im povedri -ite, povedrilo -a provedriti, pričekati da se provedri: pri hiši ob cesti sem povedril, dokler ni nehalo deževati

povézka (-e) f tiro di cani da slitta

povzpétniški (-a -o) adj. di, da parvenu; di, da arrampicatore sociale, arrivista, rampante:
povzpetniški politik politico rampante
povzpetniški kmetavzar villan rifatto

pòzajmenica ž
1. skupno delo dveh sosedov ali prijateljev pri poljskih opravilih, žetvi, košnji itd.: oduvijek bili su u pozajmenici, letinu su sabirali jedan drugome zajednički, gl. tudi pozajmica 3.
2. ženska, ki dela v pozajmenici
3. ženska, ki rada da na posodo: tvoja strina je moja pozajmenica, uvijek mi pozajmi kad mi što treba

pozêrski (-a -o) adj. gigionesco; di, da posatore

poznaválski (-a -o) adj. di, da conoscitore; esperto; di, da intenditore

poznaválsko adv. da conoscitore, da esperto, con occhio esperto

pozoríti -ím, pozori -ite, pozoril -ila učiniti da nesto još malo sazri: čas bo hruško pozoril; sonce je pšenico pozorilo

pozváti -zóvem, pozovi -ite, pozval -a pozvati, uputiti kome poziv, narediti kome da se javi, da dođe: pozvati koga na sodišče, na dvoboj

požárno adv. dell'incendio, da incendi

požerúški (-a -o) adj. da ghiottone, da crapulone