Franja

vesélje s
1. veselje: topiti se u -u
2. zabava, veselica: narodno veselje ljudska veselica; prirediti veselje
3. svatovščina: danas je veselje neke moje rođake

vesélje s veselje, veselost, radost: z vrtom ima veliko -a; zavladalo je splošno veselje; z njim je užila veliko -a
ona mu je pričinila mnogo radosti; z njim je veselje delati
zadovoljstvo je raditi s njim; ima veselje za učenje, do učenja
ima volju za učenje; v šoli mu gre, da je veselje
u školi napreduje da je milina; minilo me je veselje za klavir
prošla me je volja za klavir

àrājstvo s veselje, naslada, užitek

haìrluk m dial., veselje, zadovoljstvo

rȁdōst -osti ž, mest. u radòsti radost, veselje: biti izvan sebe od -i; u -i ne treba se pomamiti; topiti se od -i

šènluk m (t. šenlik, perz.) veselje, veselica s streljanjem

uveseljénje s razveselitev, veselje

veselíca ž veselje, veselica, sjedeljka (se-) uz piće i program: ljudska veselica
narodno veselje; napraviti -o
prirediti zabavu s plesom, s igrankom; biti na -i
biti na zabavi

veselóst i vesélost ž veselost, veselje, razdraganost

vȍlja ž
1. volja: volja i snaga; slobodna, viša, neslomiva, slaba, bolesna volja; za objedom bijasmo vesele -e pri kosilu smo bili dobre volje; to ne stoji do moje -e to ni odvisno od moje volje; istrajnom -om može se sve postići z vztrajno voljo se vse doseže; ostaviti komu što na -u; činiti komu na -u; iz -e kome izići postati komu tuj; posljednja, poslednja volja
2. veselje: prošla me volja za ovo; raditi s -om; nemam -e za ovo

dožétki -ov m mn. dožetva, svetkovina i veselje u čast završetka žetve

obnevesèliti se -vèselīm se biti ob veselje: nisu jedan drugome znali da pripovedaju o svetu, i tako se još više obneveseliše

veselíti -im, veseli -ite, veselil -a uveseljavati, činiti, pričinjavati veselje, zadovoljstvo: nobena reč ga ne veseli
ništa mu ne pričinjava zadovoljstva; učenje ga veseli
nauka ga privlači, mu čini zadovoljstvo; veseli me, da si prišel
radujem se što si došao; veselim se počitnic
radujem se raspustu, odmoru