Franja

veš... gl. tudi vješ...

vȅš vèša m (n. Wäsche) nizko pog. perilo: prljav veš

komóda ž (fr. commode) komoda, onizak ormar s ladicama, fijokama za rublje, veš

perílo s
1. rublje, veš: kuhati, likati, prati perilo; košara za perilo; posteljno perilo; spodnje perilo
2. pranje: dati rjuhe v perilo
3. mesečno perilo menstruacija

brȍć medm. dial. saj veš kako: e nije nego broć! Tebe će sad neko pitati šta ti hoćeš, a šta nećeš

kakvi prisl. nikakor, saj veš kako: ma kakvi, ti ništa ne razumeš

bôk bȍka m, mest. na bòku, mn. bòkovi bòkōvā in bȍci bókā
1. bok, stran: prevrtati se s -a na bok; napasti s -a; bok lađe, broda
2. pobočje: u daljini modre se bokovi Kozare
3. iz oka iz boka da spremiš glej da pripraviš, kakor veš in znaš; stajati uz bok kome pomagati komu

brûs m, mest. na brúsu, mn. brúsovi in brȕsovi
1. brus: -om oštriti nož, različite alate
2. osla: -om oštriti kosu; brus stoji u vodiru
3. dobiti brus ničesar ne dobiti, figo dobiti; dođe kosa do -a položaj je nevzdržen; pala pčela na brus da se meda nabere nasesti; brus znaš ti o tome figo veš o tem; htjela bi me dobiti, ali brus rada bi me ujela, toda figo!

òpremak -ēmka m: ne znaš ti što sam ja potrošila za kćerin opremak ti ne veš, koliko me je stala bala, ko se je hči možila; ko ne zna šta je curski opremak u tudu kuću, taj se ne zna bogu moliti kdor ne ve, kaj se pravi, če se dekle moži v tujo hišo, ta ne zna moliti

pèći pèčēm oni pèkū, pèci, pècijāh -āše in pèčāh -āše, pèkoh pȅče, pȅkao pèkla, pèčen -èna -o, dol. pèčenī -ā
I.
1. peči: peći kruh, hljeb, hleb, meso, krompir, krumpir; pèčeō meso; meso je pečèno; neće ti pečene ševe padati iz neba; istiha, (na laganoj, tihoj vatri) peći koga počasi pripravljati koga na kaj
2. žgati: peći ciglu, opeku, kreč, vapno; rana peče
3. kuhati: peći rakiju, kavu
4. peči: peče me u guši
5. pripekati: sunce peče
II. peći se
1. peči se: kruh se peče u peći
2. ekspr. cvreti se: ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu; ti se peci kako znaš znajdi se, kakor veš in znaš

štȁ čèga čemu čim(E) zaim. kaj: ti ne znaš šta ja znam ti ne veš, koliko tega jaz vem; ti ne znaš ono što ja znam ti ne veš tega, kar jaz vem

tjȅrati -ām (ijek.), tȅrati -ām (ek.)
I.
1. tirati: on zapovjedi kočijašu da na svu prešu tjera konja
2. poditi: tjerati kokoi iz dvorišta, koga iz kuće; tjerati djecu iz voćnjaka poditi otroke iz sadovnjaka; tjerati živinu s praga poditi kokoši od praga; itus tjera Nijemce odozgo, a mi odozdo
3. gnata, goniti: tjerati stoku na pojilo, svinje na pašu; tjerati zarobljenike u logor gnati ujetnike v taborišče; ovaj mlin tjera voda ta mlin žene voda
4. gnati, poganjati: drvo tjera pupoljke, lišće; tjerati bicikl nogama
5. siliti, priganjati: majka me tjera da se udam
6. preganjati, loviti: tjerati lopova, leptire
7. prinašati na tovorni živali, privažati, dovažati: tjerati žito u mlin, robu na pijacu; stari su mu se naputovali tjerajući luč i katran tamo u Beograd
8. preganjati, zasledovati: znaj da ću te tjerati do božje kuće
9. siliti, s silo spravljata: ne tjeraj me u bjesnilo; kćer i zeta tjerati u prosjake spravljati med berače
10. uganjati: tjerati šale, luksuz, politiku; političari tjeraju svoje strančarstvo do skrajnjih granica
11. nabijati: tjerati obruč na bačvu
12. nesti: ova puška daleko tjera
13. tjerati inat kljubovati; tjerati parnicu pravdati se; tjerati mak do kraja gnati stvar do konca; tjerati kera razuzdano živeti; tjerati vodu na svoj mlin, na svoju vodenicu napeljevati vodo na svoj mlin; tjerati klin klinom izbijata klin s klinom; klin se klinom tjera; tjerati lisicu pa istjerati vuka; tjerati kome dušu na lakat nenehno koga siliti na kaj, mučiti koga; tjerati koga u laž postavljati koga na laž; tjerati svoje delata po svoji volji; lijek tjera na znojenje po tem zdravilu se potiš; tjeraj! pojdi!
II. tjerati se
1. goniti se (mačka, zajklja, psica): jurila je za njim kao kučka kad se tjera
2. tiščati (na stran): tjera me napolje
3. poditi se: tjeraše se po polju široku
4. izbijati se: klin se klinom tjera
5. on niti se tjera niti se vodi z njim ne veš kaj početi