Franja

sréča ž sreća: tiha, vojna, lovska sreča; sreča je opoteča
kolo sreće se okreće; vsak je svoje -e kovač
svako je kovač svoje sreće; delati kaj na slepo
-o raditi što nasumce; imeti več -e kot pameti
imati više sreće no pameti; sreča mu je naklonjena
sreća ga služi; sreča mu je obrnila hrbet
sreća mu je okrenula leđa; vse mu gre po -i
sve mu uspijeva, uspeva, sve mu ide za rukom; skaliti komu -o
pomutiti komu sreću; na -o ni bilo nič hudega
srećom je sve dobro ispalo; dobro -o!
dobra ti (vam) sreća!

bȁht m (t. baht, perz.) sreča: tu obave kratku molitvu radi bahta

batùna ž (t. baht) sreča, usoda: takva je moja batuna

berìćet m (t. bereket, ar.)
1. obilje, sreča: zadruga stvara berićet; sve dolazi samo od sebe, gomila se na hrpu, pa vadio ne vadio, uvijek biva više, kao kad je berićet u svemu
2. dobra letina, bogat pridelek: -i su, hvala bogu, vrlo dobri
3. dobiček: on se nada dobrom -u
4. blagoslov, napredek, uspevanje

blȁgodāt ž, blagòdat ž
1. blagoslov, božja milost: dijete Isus rastijaše i blagodat božija bješe na njemu
2. blaginja, sreča, prid, blagor, blagoslov: s njenim dolaskom razlije se neka blagodat po kući

ćèsam -sma m (t. kesme) dial. sreča: kupiti nešto na ćesam

dȁća ž sreča, srečna okoliščina: gde je sreće, tu je i nesreće, gde nedaće, tu i daće ima

dèvlet m (t. devlet) zgod.
1. cesarska, sultanska oblast, vlada v Istanbulu: tako je devlet u Stambolu naredio, i gotovo
2. sreča, blaginja, obilje: veli se da je beg, zamijeniv gusle šarkijom, zamijenio i viteštvo -om

dobròjutro s
1. ekspr. sreča: ti si moje dobrojutro
2. nesreča: već sam video, vidio svoje dobrojutro
3. dobro jutro dobro jutro!

hàir m (t. hajyr, ar.) dial.
1. sreča, prid: hajde s -om
2. dobrota
3. dobrodelna ustanova

kôb kôbi ž, mest. u kóbi
1. znamenje: zmija nikada nije dobra kob
2. sreča, usoda: vjera u zlu kob; dobra kob ti, neznana delijo!
3. dial. polt: čovjek lijepe kobi

kóbak kópka ljubk. usoda, sreča: dobar ga kobak sukobio! naj ga mila sreča spremlja

srȅća ž sreča: porodična sreća, sreća u braku, u ljubavi, u igri, u kartama; ratna sreća; imati -u u čemu; raditi nešto na -u; na moju -u; ostati s kim u -i i nesreći; kolo -e se okreće; imati više -e nego pameti; sreća mu se smije; svaki je svoje -e kovač; kamo -e! ko bi vsaj!; on je -om još mlad na srečo je še mlad

tálih m, tálija ž (t. talih, ar.) zastar. sreča: ja se uzdam i u stari talih crnogorski; ako budem staroga taliha, i ovu ću ranu nadživjeti; ja i ti smo jednake talije

srȅćica ž ekspr. dobra sreča: kad li ćeš mi stići, srećice moja!

cvjètati -ām (ijek.), cvètati -ām (ek.)
1. cvesti, cveteti: drvo cvjeta; trgovina cvjeta
2. vino cvjeta na vinu se dela bersa
3. voda cvjeta nad vodo plešejo muhe enodnevnice; ne cvjetaju mu ruže sreča mu ni mila

iznèvjeriti -īm (ijek.), iznèveriti -īm (ek.) izneveriti: iznevjeriti koga; iznevjerila ga sreća zapustila ga je sreča; iznevjeriti se samom sebi; svi su mu se redom iznevjerili

kȁmo prisl.
1. kam: kamo da bježim; kamo ću stići ako idem ovim pravcem
2. kamor: idi kamo ti je naredeno
3. kje: kamo ključevi od riznice
4. kamo god kamor koli: kamo pogledaš, svugdje ravna polja
5. kȁmogod kam, nekam: gledaj da se kamo izgubiš
6. kȁmoli kaj šele, kako: ni meni nije dobro, kamo će biti tebi
7. kȁmo li kam: ne znam gdje je, kamo li je otišao
8. kamo sreće da se to nije dogodilo kakšna sreča da se to ni zgodilo

mȇd mȅda m, mest. u mèdu med, strd: berba -a točenje medu; na ovu robu idu mušterije kao pčele na med; tu teče med i mlijeko; s jezika mu teče med sladko govori; pala mu sjekira u med nepričakovano ga je doletela sreča

mínuti mînēm
I.
1. miniti: podne je minulo; minuo je rok
2. nehati: čekamo dok kiša mine
3. oditi, iti mimo: neka me ovo zlo mine
4. oditi: ona minu u polje Kosovo
5. minulo je mene svako dobro zame je sreča minila, moja sreča je minila
II. minuti se
1. srečati se: na uzanom putu teško se mogu dvoja kola minuti
2. iti mimo: ako se sretnu, minu se kao tuđi
3. opraviti: i bez toga bi se moglo minuti