Franja

rȃd rȃda m, mest. u rádu, mn. rȁdovi
1. delo: ići na rad; uzeti što u rad; biti na -u; samovoljno napustiti rad; grupni, kolektivni, naučni, umni, fizički rad; minuli rad; prinudni, prisilni rad pismeni, ručni, kućni rad; tegotan, mučan, suvišan, nezahvalan rad; rad na parče, na komad delo po kosih; višak -a; fiziologija -a
2. književni rad književno delo
3. pustiti mašinu, stroj u rad pognati stroj

rȁd rȁda rȁdo, komp. ràdijī -ā -ē rad, željan: ja nisam rad da koga uvrijedim ne želim koga užaliti; ja sam rada to učiniti to bi rada naredila; dijete je rado vidjeti svoju majku otrok rad vidi svojo mater; biti rad dobru biti željan dobrega; biti rad ljepoti želeti si lepote; biti rad kavzi želeti si prepir, gl. tudi radije in rado

rád rada -o i -ó, mn. radi -e -a i radi -e -a
1. rado: on rad to dela
on voli to da radi; otrok rad je
dijete, dete rado jede; sestra rada bere
sestra rado čita; mladina rada igra nogomet
omladina rado igra nogomet; možje radi potujejo v daljne dežele
muškarci rado putuju u daleke zemlje; žene se rade zabavajo z ročnim delom
žene se rado zabavljaju ručnim radom; on je to od srca, iz srca rad storil
on je to od srca rado učinio; ona bo od srca, iz srca rada prišla
ona će vrlo rado doći
2. rad pišem
rado pišem, volim da pišem; rada se sprehaja
rado šeta, voli da šeta
3. mi se imamo radi
mi se volimo; me se rade pogovarjamo
mi (žene) volimo da razgovaramo
4. kaj bi (jaz) rad
šta bih ja htio, hteo; kaj bi ti (on) rad
šta bi ti (on) htio, hteo; kaj bi mi radi
što bismo mi htjeli; kaj bi vi radi
šta biste vi htjeli; kaj bi oni radi
šta bi oni htjeli
5. rad sem, da si prišel
radujem se, milo mi je što si došao; rad jo vidi
on je voli; rado se zgodi
često se dogodi, desi; v tretje gre rado
reći pokušaj obično uspije, uspe; bog te nima rad!
hajde, nemoj!, v. i raje

còkla ž
1. paočanica: podložiti -o
2. kočnica, onaj koji koči napredak, rad: ti si v tej družbi prava cokla

délo s
1. rad: fizično, umsko delo; kvalificirano, strokovno delo; prostovoljno, plačano delo od jutra do večera; prizadeven, vztrajen pri -u; organizirati, voditi delo; praznik -a
2. napor: to zahteva preveč -a
3. posao: delo dobro napreduje; važno delo; dobiti delo; biti brez -a; s tem bo veliko -a
to će nam zadati mnogo posla; lotiti se, oprijeti se -a
latiti se, prihvatiti se posla; on ni za to delo; imam veliko -a
imam mnogo posla; iskati delo
tražiti posao
4. čin: junaško, krvavo delo
5. djelo, delo: zbrana -a Ivana Cankarja; očetova smrt je njegovo delo; zalotiti koga pri -u
ukebati koga pri djelu; prisilno delo
robija, prisilni rad; delo usmiljenja
djelo milosrđa

dodélati -am
1. doraditi, dovršiti, završiti posao, rad: za danes smo dodelali
2. izraditi: krojač je dodelal obleko
3. dotjerati, ugladiti: tkanine je treba po tkanju še dodelati

dodelávati -am
1. dovršavati, završavati posao, rad: lončar dodelava vrč
2. dotjerivati (-ter-), uglađivati: dodelavati pesniško delo

elaborát m (lat. elaboratus) elaborat, rad, djelo, delo

hód i hòd hoda i hòd hoda i hód hoda m
1. hod, hodanje, koračanje: ima trd hod; biti možatega -a; do vrha gore je še uro hoda
2. hod, rad, kretanje (mzšine): hod bata
hod stapa, stapaj; mrtvi, prazni hod

obratovánje s pogon, rad

tabú -ja m (polinez.) tabu, zabrana koja se stavlja na neki predmet, riječ, rad; predmet koji se ne smije dirati

ték m
1. trka, trk, trčanje: tek na dolge proge; maratonski, štafetni tek čez prepreke
trka s preponama; tek čez drn in strn
trčanje preko brda i dolina, bez obzira na prepreke; v tek spraviti
pokrenuti; v tek se spustiti
dati se u trk
2. tok: tek vode; dolnji tek Save; tek časa, razprave; pogovor je prišel v tek
razgovor se razvezao; v -u časa
u toku vremena
3. putanja: tek zvezd, planetov
4. okretanje, rad: tek kolesa
okretanje točka; tek mehanizma
hod mehanizma; prosti tek
slobodni hod; prazni tek
prazni hod

avskultírati -am auskultirati, osluškivati rad organa

begènisati -išēm (t. begenmek)
I.
1. vzljubiti, čutiti simpatije do koga: koji koga begeniše, s onim i jegleniše kogar kdo rad vidi, z njim rad govori, se pogovarja; već cio sokak zna da moj Mladen tvoju Jelku begeniše da mu je tvoja Jelka všeč, da jo rad vidi
2. ljubiti, marati, rad imeti: ne uzimaj onu koju ne begenišeš; ne begenišem za svojim stolom ljudi koji su tako čvrsto zakopčali dugmeta svoje uniforme da im ne vidiš srcu do dna
3. odobriti, odobravati, pohvaliti: ne begenišem što si uradio
II. begenisati se vzljubiti se, rad se imeti: kad se momak i djevojka begenišu, ne pazi se na godine

begenisávati -ìsāvām rad imeti, odobravati: kako su vaši stari begenisavali djevojke, a kako se vi danas zaljubljujete; jedno mu nismo begenisavali: naš popa nije nikako išao u mehanu

bòdāč -áča m
1. vol, ki se rad bode: gdje će šutonja s rogatim bodačem
2. dial. vrsta ribiške mreže

bòdljiv -a -o
1. ki se rad bode: -o goveče
2. bodeč: -o trnje
3. zbadljiv: -o pero satiričara

cûjkati -ām veliko in rad piti

dàša ž, m kdor rad daje: seka-daša radodarna deklica; ima nešto i poštenih snaša, ali najviše seka-daša

délanezmóžnost ž nesposobnost za rad: delna, popolna delanezmožnost