Franja

rêči rečem, reci -ite, rekel rekla reći, kazati: pojdi, če ti rečem
idi kad ti kažem; kaj sem že hotel reči; recimo, da je tako; to se samo tako reče; kar tako je rekel
kazao je samo onako; rekli so mu Janez
zvahu ga Ivanom, zvaše se Ivan; to je reci in piši bedak

doklòpiti dòklopīm dodati, reči: idem, doklopi Joža i izađe

doslútiti dòslūtīm
1. v slutnji napovedati: igraju se djeca rata, pa ga i doslute
2. zaslutiti, reči: ishlapio miris, iščeznuo okus, po kojima bismo mogli doslutiti šta je on
3. dati slutiti: pecka ga vragoželja da im dosluti kako im kod njega ne pali laž
4. nagoditi se: ne, serdare, još nije pokolja, ema bi se mogao doslutiti

drekáč m
1. onaj koji govori prljave, skaredne riječi, reči
2. kukavica, strašljivac

dvoúmje s dvoumne, dvosmislene riječi, reči

formánt m formant, nastavak za tvorbu riječi, reči

fráza ž (gr. phrasis)
1. rečenica, izričaj, izreka
2. fraza, prazne riječi, reči
3. fraza u muzici: dvotaktna fraza

galimatías m (fr. galimatias) galimatijas, zbrka riječi, reči, nesmisao, trpanac

grdobíja ž
1. sramotno djelo, ružan, gadan čin, ružne, gadne riječi, reči
2. nevaljalstvo, pokvarenost
3. gadna stvar: jedli so polže in drugo -o

grísti grizem
I.
1. gristi: gristi kruh, nohte, pes grize, dim grize oči
2. gristi, ujedati: bolhe ga grizejo; žena ga nenehno grize
3. mučiti: skrb, ljubosumnost ga grize
4. gristi besede izokretati, izvrtati riječi, reči; po trebuhu me grize
zavija me u trbuhu
II. gristi se
1. gristi se
2. svađati se, gložiti se

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izdivániti izdìvānīm
I. reči, povedati: mi smo izdivanili svoje, sad je na vama red; ćuti, ženo, sada me se mani, sutra mi izdivani
II. izdivaniti se povedati vse: djevojka se izdivanila, nema više šta reći

izglásje s završni glas riječi, reči, dočetak, kraj riječi, reči:
v -u na kraju riječi, reči

iztŕžek -žka m iz šireg teksta uzeta veza riječi, reči: slovar nakazuje rabo besed z -i

kalambúr -ja m (fr. calembour) kalambur, igra riječi, reči

kázati kâžēm, vel. káži, aor. kázah káza
I.
1. govoriti, praviti, reči: kazati što za koga, slobodno svoje mišljenje, komu što u lice, u brk; što kažeš na ovo?, što hoćete time kazati?, neka mi se dopusti kazati; kazati što po duši, po pravdi, po istini povedati kaj iz srca, po pravici, po resnici; rekla-kazala babje čenče
2. imenovati: kaži junaka kog ne čeka raka
3. prerokovati: knjige kažu muke svakojake
4. zatožiti: čekaj dok te kažem ocu
5. kažu da je mrtav baje je mrtev; pravijo, da je mrtev
II. kazati se
1. reči se, praviti se: to se samo po sebi kaže
2. odkriti se, razodeti se: zašto nam se nisi ranije kazao

klafáč m onaj koji govori nepristojne, skaredne riječi, reči, svinjar

klafánje s govorenje nepristojnih riječi, reči

klafáti -am (bav. klaffen) govoriti nepristojne, skaredne riječi, reči

krátkomálo i krátko málo pril. ukratko, jednom riječi, reči: nisem za to, da bi se kratkomalo vse sprejelo