Franja

obròditi òbrodīm
I. obroditi: voćke su lijepo obrodile
II. obroditi se ekspr. roditi: snaha mi se, da znaš, obrodila

obrodíti -im uroditi, roditi, donijeti, doneti, dati plod, rod, uroditi plodom: krompir je dobro obrodil; to bo obrodilo dobre rezultate

isplòditi ìsplodīm
I. naploditi, obroditi
II. isploditi se
1. naploditi se: što se više lakomislenih brakova zaključi i naroda isplodi, toliko od nužde, bijede i bolesti pomre
2. izroditi se: zemlja se kroz godine isplodila

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

pònijeti ponèsēm, pònijeh pȍnije, pȍnio pȍnijela, pȍnijet in ponèsen -èna (ijek.), pònēti ponèsēm, pònēh pȍnē, pȍneo pȍnela, pȍnēt in ponèsen -èna (ek.)
I.
1. ponesti: ponijeti što sobom u grob; nemojte me ovdje ostavljati, ponesite me pravo kući; čovjek ponese kišobran kad je oblačno; idimo kuda nas ponesu noge
2. odnesti: ponesi to odavde
3. malo nesti, ponesti: ponio sam, pa stao i opet ponio
4. zanositi: tko bi nju, koja je ponijela, umiriti mogao; ona oseti da je ponela
5. nastaviti: ponijeti čašu
6. obroditi: godina je dobro ponijela; vinogradi nisu ove godine ponijeli
7. začeti nositi: već je od četrnaeste godine ponio naočare
8. dobiti: od neprijatelja je ponio nekoliko rana
9. prevzeti: omladina koja je imala da ponese veliku ideju socijalizma odlučno se zalagala za svoje ideale
10. zanesti: neobično jako čuvstvo ponese i starca
11. ponijeti glavu na pazar ponesti glavo na prodaj; davo ga ponio, poneo naj ga vrag odnese
II. ponijeti se
1. prevzeti se: o dobru se ne ponesi, a u zlu se ne poništi
2. sporeči se s kom: ponijeti se s kim
3. iztegniti se: dječak se ponio za grozdom što je bio na vrtoglavom vršku
4. ekspr. zavrteti se: uhvatili se parovi i ponijeli se po sobi
5. obnesti se: u ovoj varošici naše jedinice su se dobro ponele

priròditi prìrodīm
I.
1. obroditi
2. roditi, priroditi, doroditi: boga tebi, moja stara majko, što mi nisi roda prirodila, jali brata, jali sestricu
II. priroditi se
1. priroditi se, roditi se: s djecom koja jesu i koja bi se prirodila
2. udomačiti se, naturalizirati se

ròditi rȍdīm, ròdi, ròdih rȍdi, rȍđāh -àše, ròdio -ila, rȍđen
I.
1. roditi: roditi dijete
2. obroditi: polja su dobro rodila
II. roditi se
1. roditi se: Oton Župančič rodi se u selu Vinica; ponova se roditi; roditi se za nešto više; roditi se pod nesretnom zvijezdom, pod nesrećnom zvezdom; tresla se gora, rodio se miš
2. vziti: sunce se rodilo na istoku

uròditi ùrodīm
1. obroditi: zemlja je dobro urodila; taj je postupak urodio rđavim posljedicama
2. izpolniti se, uresničiti se

prùditi -īm v prvo obroditi: šljiva je ove godine prudila

dònijeti donèsēm, vel. donèsi, aor. dònijeh dȍnese, del. dònio dȍnijela (ijek.), dòneti donèsēm, vel. donèsi, aor. dònēh dȍnese, del. dȍnēla (ek.)
1. prinesti: donijeti komu čašu vode; to će mu donijeti mnogo glavobolje; žena mu je donijela tu kuću
2. pripeljati: donijeti dvoje djece iz prvoga braka
3. izreči: donijeti svoj sud
4. izdati: donijeti odluku, zakon
5. donijeti rod obroditi
6. donijeti zaključak skleniti