Franja

aplikácija ž
1. aplikacija, primjena (-men-)
2. ukrašivanje, našivanje izrezanih dijelova (del-) ornamenata od neke tkanine na druge tkanine

bísus m (gr. býssos)
1. bisus, fina lanena tkanina kod starih naroda: oblačila iz -a
2. bisus, vlakna koja luče neke morske školjke

domózgati -am domozgati, razmišljanjem doći do neke odluke

é interj. kazuje
1. zadovoljstvo kod neke konstatacije: e, ljubček moj, saj te poznam
ta znam te, dragane moj
2. oklijevanje, skanjivanje: e, da, seveda
e, pa naravno
3. pitanje: kriv sem seveda jaz, e
kriv sam, svakako ja, je li?

idéjnik m pobornik neke ideje: pesmi kažejo -a in logika

interiêr -a m (fr. interieur) interijer, unutrašnjost neke prostorije, snimanje u zatvorenom prostoru

káder -dra m (fr. cadre)
1. kadar, osnovni sastav radnika neke ustanove: delavski, strokovni kader
2. stalni sastav vojnih jedinica: služiti kader
3. zeleni kader zeleni kadar, vojnici koji su potkraj I. svjetskog rata odbjegli iz austro-ugarske vojske i krili se oko svojih kuća, s oružjem u ruci
4. filmski kader manja sadržajna jedinica filma

mérica ž
1. mjerica (mer-), manja količina neke materije: merica čaja, kostanja, moke
2. satljik, sajtlik, mjerica, čokanj, fićok: merica žganja
3. sajtlik, maslić, pola holbe, četvrt vrča: merica vina
4. mlinarska merica ujam, količina žita koju mlinar sebi uzima kao nagradu za mljevenje (mlev-)

metròpola ž (gr. meter metrós, polis)
1. metropola, glavno mesto neke pokrajine, države
2. država v odnosu do svoje kolonije

natopíti -im, natopil
1. natopiti, rastopiti u dovoljnoj količini: natopiti voska, masti
2. natopiti do neke mjere (mer-): natopiti vosek
3. natopiti, impregnirati: natopiti z bencinom

nekjé pril.
1. negdje (-de): nekje sem to slišal, pa ne vem, kje
2. tamo negdje: obiskali ste nas nekje sredi lanskega leta
3. do neke mjere (mer-): vsi ljudje so nekje pošteni in nepošteni

néstor -ja m (gr. Nestor) nestor, najstariji i najčasniji predstavnik neke ideje, društva

pogospodínjiti -im posvršiti neke poslove kao domaćica: pogospodinjiti pri sosedu

priznavalnína ž uplata kao znak priznavanja neke činjenice

razželéziti -im ukloniti željezo (-le-) iz neke materije

štȕknuti -nēm
1. izginiti, izgubiti se: on štuknu u gomilu; kad sam im se približio, oni nekud štukoše
2. pohiteti: ona se obuče i štukne na čist vazduh
3. dobiti neke (zdravstvene) motnje: meni je nešto štuknulo; zglob je ušinut, ako mu se vezice jako nategnu, kao npr. kad štukne noga sklep je zvit, če se mu vezi močno nategnejo, kot kadar je kaj narobe v nogi
4. štuknuti pameću ponoreti, zblazneti: nije ona štuknula pameću

ùbaštiniti -īm vknjižiti pravico dedovanja neke nepremičnine: ubaštiniti koga

ubaštinjávati -štìnjāvām vknjiževati pravico dedovanja neke nepremičnine

ùnekē prisl.
1. do neke meje: ona bar uneke znade na čemu je
2. enkrat, ob nekem času: komandir se uneke sjeti da treba poći

ùnekoliko prisl. do neke meje, nekoliko: nova televizija će bar unekoliko izmijeniti naš život na selu