Franja

nȁj m (t. naj, perz.) dial. tanka, dolga svirel, na katero igrajo derviši mevlevijskega reda

naj partikula, neka
I.
1. u izjavnim rečenicama za iskazivanje želje, zapovijesti: dobitnik nagrade naj pošlje svoj naslov; naj mu bo lahka domača zemlja; očividec naj se javi na milici
2. u upitnim rečenicama ukazuje na oklijevanje, odgonetanje: kako naj vem, kdo je tisti tujec
II. u uvjetnim, uslovnim rečenicama kazuje
1. želju, zapovijest: šola naj bi se začela šele oktobra
2. namjeru: ta šola naj bi vzgajala strokovnjake za proizvodnjo
3. pretpostavku: ta izjava naj bi bila dana na včerajšnjem sestanku

naj vezn.
1. u izjavnim zavisnim rečenicama uvodi rečenicu koja dopunjuje nadređenu rečenicu: svetujejo mi, naj ga obiščem
2. u namjernim zavisnim rečenicama izražava namjeru nadređene rečenice: pojdi k brivcu, naj te uredi
3. u dopusnim rečenicama kazuje činjenicu unatoč koje se radnja nadređene rečenice ipak ispuni: stori svojo dolžnost, pa se svet podere
4. u uvjetnim, uslovnim rečenicama kazuje uvjet, uslov kojim se ostvaruje radnja nadređene rečenice: naj te kdo sliši, brž bo zamera

ámen medm. (hebr.)
1. tako je, tako naj bo (katol.)
2. konec, končano je: doći na amen; to je sigurno kao amen u Očenašu, prim. amin

ámīn, ámin medm. (hebr.)
1. tako je, tako naj bo (pravosl.): to je njegov poslednji amin
2. konec, gl. amen

bóm boš bo, bova bosta, bomo boste bodo
1. buduće vrijeme od biti: to bo najbrž res
to će biti istina; jaz bom vesel tvojega uspeha
ja ću se radovati tvojemu uspjehu (-pe-)
2. kazuje zapovijed: ali boš tiho!
ćuti!; vi nama ne boste ukazovali
nemojte vi nama zapovijedati (-ved-)
3. sa "naj" kazuje želju: naloga naj bo skrbno izdelana
zadatak da bude pažljivo izraden
4. u koncesivnim rečenicama: naj bodo kandidati še tako pripravljeni, za njih je izpit še vedno tvegan
da su se kandidati bilo kako spremili, za njih je ispit još uvijek, uvek riziko

ča vzklik volu, naj gre levo

deleátur m (lat. deleatur) tisk. korekturno znamenje, naj se črka ali del teksta črta

kòlāder prisl. (t. kolaj gele) zastar. naj ti bo delo lahko; kolader ti bilo da bi z lahkoto dosegel, kar želiš

neka
1. členek, rabi za tvorbo želelnika, naj: reci neka dode; neka mu je prosto! bog mu odpusti
2. vez.
a) da: dao sam mu nešto novaca neka mu se nade da bo imel kaj v roke vzeti
b) čeprav: neka je rezultat pravilan, ali postupak nije dobar
c) če, ako: neka ustanem i dvaput koraknem, oblije me znoj

aràtos prisl. (gr. aratós) prekleto: aratos ti bilo! naj te vrag vzame!

bȁba ž
1. baba, starka, stara ženica: u povorci sami starci, a oko njih djeca, žene i -e
2. babica, stara mati: rođak po -i
3. tašča
4. šalj. žena, soproga
5. dojilja: tebe je baba dojila
6. ekspr. baba, ženska
7. ekspr. strahopetec, mevža, šleva
8. dati -u za nevjestu komu kaj podtakniti; zadušna baba človek preveč dobrega srca; muška baba star samec; vrag mu -i naj gre k vragu; za čije -e zdravlje zakaj, komu na ljubo; trla baba lan da joj prođe dan ukvarjati se s čim brezsmiselnim, nekoristnim; što je -i milo, to se -i snilo; prevesti -u metati žabico

bèjān -ána m (t. bejan, ar.) izjava, izpričevalo: otići bogu na bejan umreti, stopiti pred božjo sodbo; crn joj obraz bio na divanu, kao što će joj biti na -u kakor bo trpela ob smrtni uri; tko će ponijeti zelenog barjaka, nek se junak na bejan istakne naj pride na svetlo, naj se pokaže, da ga bomo videli

čȁša ž
1. kozarec: ispiti -u vode, vina; kod -e pri kozarcu; vinska, pivska čaša
2. čaša: cvijet, cvet sa žutom -om i nabreklim prašnicima
3. čaša, kelih: snašla ga je žučna, gorka čaša; čaša žuči, čaša gorčine izpiti je moral grenko čašo, kelih grenkobe; snašla ga je samrtna čaša umrl je; da me mimoiđe ova gorka čaša naj gre mimo mene ta grenki kelih; bura u -i vode vihar v kozarcu vode

ćȍrav -a -o (t. kor, perz.)
1. slep (na eni, na obe očesi): i -a koka pokoje zrno nađe; na jedno oko ćorav, a na drugo ne vidi; mani se -a posla pusti prazne marnje; -a mu strana! naj me v uho piše!; svi smo -o prošli slabo smo odrezali; zavijala je -a Anđelija začelo je mesti, začela se je huda zima
2. neveden, zmeden, neumen: -a mušterija

dalèko prisl. daleč: daleko putovati, dotjerati, doterati; daleko od istine; to je daleko od onoga što očekivasmo; daleko brži, ljepši; daleko je od mene pomisao še na misel mi ne pride; daleko mu lijepa, lepa kuća naj bo kar najdlje od mene

dodírnuti dòdīrnēm
I.
1. dotakniti (se): postelja nije dodirnuta; dodirne mu ruku; govornik je dodirnuo i ovo pitanje
2. potipati, otipati: - prstom zid
II. dodirnuti se dotakniti se: dodirnuti se šešira; propao u crnu zemlju tko mi se dodirnu bake naj ga pogoltne črna zemlja, kdor bi se dotaknil moje babice

dozóvnuti dòzōvnēm, dozòvnuti dòzovnēm poklicati, doklicati: dozovnuti ženu; dozovnuti koga pameti poklicati, pozvati koga, naj se spametuje

gȕbati -ām
I.
1. strastno, z užitkom opravljati
2. okuževati z gobavostjo: ako staru ne poslušaš majku, gubalo te materino miijeko če ne boš ubogal stare matere, naj ti njeno mleko prinese gobavost
II. gubati se gobaveti, postajati gobav: tako se ne gubao kao žaba gubavica

hàlāl -ála m (t. helâl, ar.)
1. kar je po veri dovoljeno, kar je blagoslovljeno: halal ti bilo! naj ti bo blagoslovljeno
2. halal ti vjera! po veri ti je dovoljeno, bog s tabo
3. odpuščanje: ne mogu se s dušom rastaviti dok ne primi od mene -a