Franja

no pripona, ki se spaja z zaimki, prislovi in vezniki in krepi njihovo sintaktično vlogo: štono, kojino, kadno, kano, kakono

no vez.
1. toda: on bi htio kući, no ne puštaju ga prijatelji
2. temveč: ne luduj, no se smiri
3. ko, kot, kakor: on odskoči brže no jelen

no interj. no: no, kaj boš povedal; no, no, dragi mojster

dànu medm. no: danu pričaj što se dogodilo

de medm. daj, no: de nemoj tako!; de da idemo pojdimo!

dȅte medm. dajte, no: dete, braćo, da mi ovdje vatru naložimo

kot vezn.
I. izmedu članova u rečenici
1. kao: razumela sta se kot brata; letos zasluži več kot lani
ove godine zaradi više kao lani
2. od: njegov avto je večji kot sosedov
3. kao: vede se kot gospodar
vlada se kao gazda
4. nego: kje drugje kot pri nas bi se mu godilo bolje
5. kako... kao: s predstavo so bili zadovoljni tako gledalci kot kritika
II. u zavisnim rečenicama
1. kao: taki, kot si ti, nimajo besede
ovakvi kao ti što si nemaju šta da govore
2. kao u vezi sa da: vede se, kot da je on gospodar
3. kako; delajo, kot se komu zljubi
4. nego, no: delo je več kot lahko
posao je više no lak

nȕ, nȕdē, nȕdēr medm. lej, lejte, no: nu, kako se osušilo i nabralo zrnje!; nude, snaho, šta ćeš sada dati gospodinu?; nuder govori sada!

brȅ medm. (t. bre, gr.)
1. poudarja vsebino stavka: što činiš bre? kaj vendar počneš?; miči se bre! premakni se no!; ajde bre!
2. poudarja ukaz, prepoved, začudenje, hej: govori bre, što ćutiš! hej, govori, zakaj molčiš!; nemoj bre da nas vrijeđaš!; bre, tri li kase imaš

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

kánovačkī -ā -ō: kanovački govori štokavski govori s posebnostmi v vezniku kano (=kao no), oblikoslovju in akcentuaciji, v Šumadiji in deloma drugod