Franja

mȋ nâs nȁma zaim. mi, me: mi smo došli; mi smo došle; stao je kod nas; sve je to kazao nama a ne tvome bratu; nas zovu na ručak; za nas mnogi pitaju; među nama svašta se zbiva; mi vemo sutra na izlet, pođite i vi s nama

mi enklit. daj. od ja mi: on mi nije kazao baš ništa

mí za m, me za ž: nas nam nas pri nas z nami zamj.
mr: mi smo vam poslali pozdrav; od nas je vse odvisno; nam so pošiljali pisma za pomoč; na nas se obrnite v sili; pri nas je lepo; z nami se ne šalite; me vas prosimo za pomoč; me dekleta;
kao enklitika: ni nas videl; kaj nam je rekel; pohvalil nas je

bíster -tra -o
1. bistar: -a voda, glava
2. pronicljiv: bister razum
3. živahan, kočoperan, vatren: bister vranec
4. brz: bister potok
5. ne grem še spat, sem še bister neću još leći, nisam pospan, ne spava mi se

čúden -dna -o
1. čudan, čudnovat, neobičan: to je -a reč
2. čudan, neočekivan, nelogičan: -o je, ne morem ga razumeti
3. ti si čuden patron baš si mi osobenjko

mòjdúnaj i mójdúnaj interj. tako mi duše

mòjdúš i mójdúš interj. duše mi

od predl. s gen.
1. od: iti od doma
ići od kuće; odriniti od sebe
gurnuti od sebe; vračati se od strica; od Drave do Save; ločiti se od prijatelja
rastati se s prijateljem; nekdo od bratov
netko, neko od braće; deset metrov od hiše; tovariši od vodstva; davek od osebnih dohodkov
porez od ličnih dohodaka; prejmi pozdrave od nas vseh; omedleti od strahu
onesvijestiti (-sves-) se od straha; streha od desak
krov od dasaka
2. sa: posloviti se od domačih
rastati se sa svojima
3. to mi je od rok to mi je sneruke; od kraja začeti
ponovo početi; to je od sile
to je previše; od kod
odakle, otkuda; od tod
odovud, otuda; od spodaj
odozdo; od zgoraj
odozgo; od nekdaj
odvajkada; od zdaj
odsad, odsada; od kar
otkako; od daleč
izdaleka; od tedaj
otada; od zunaj
svana, spolja; od znotraj
iznutra; od spredaj
odsprijeda (-spre-); od zadaj
odzada, odostrag; od vseh strani
sa sviju strana, odasvud; od mladih nog
izmalena

práv pril.
1. pravo: prav imaš
u pravu si; meni je prav; tako bo za vse prav; nimaš prav
nisi u pravu
2. pravilno: naloga je prav napisana; prav izgovarjati tuje besede; ura gre prav; prav je izračunal
3. za pravo: dati komu prav
4. dobro, u redu: prav, pa naj bo
5. upravo, baš: - tebe sem iskal; prav takšen je kot njegov brat; prav ob novem letu sva se prvič videla
6. vrlo, veoma: rezultat je prav dober; v šoli je dobila prav dobro; to je prav lepo
7. dobro: v želodcu mi nekaj ni prav
8. taman: obleka mi je ravno prav
9. nič prav mi ne gre ne ide mi kako bi trebalo; cel dan nismo prav jedli
čitav dan nismo, tačno uzeto, ništa jeli; o tem prav zares nič ne vem
o tome zaista ništa ne znam; obleka mi ni prav
odijelo mi ne stoji dobro; prav veseli me, da si prišla
vrlo mi je drago što si došla

primarúha interj. pobogu, tako mi vjere

priméj i primejdúnaj i primejdúš i primejdevét i primejkokóš interj. duše mi

bȕbnuti -nēm
1. udariti, suniti, butniti: nešto bubnu u kapiju; bubnuti koga nogom; bubnula se šakom u prsa
2. ekspr. neumno blekniti: bubnuti kakvu glupost
3. telebniti: bubnuti o zemlju
4. planiti: bubnuti u sobu
5. iron. to mi bubnu na pamet to mi je treščilo v glavo

bȕre -eta s, mn. bȕrād ž (srlat. bureta) sod: bure vina, baruta; glava mi je kao bure glava mi je težka; pošlo bure niz brdo voz je začel drveti po hribu navzdol

čèstitovati -ujēm čestitati, gratulirati: svaki mi čedo čestituje vsakdo mi čestita ob rojstvu otroka

ćȅf ćèfa m (t. kejif, ar.)
1. dobra volja, dobro počutje, naslada, užitek: govoriti komu po -u; nije mu po -u; ima dosta novaca za lične -ove
2. želja, poželenje: baš mi je ćef hoče se mi; došao mi ćef zahotelo se mi je; tjerati ćef muhavo, kapriciozno se vesti

dalèko prisl. daleč: daleko putovati, dotjerati, doterati; daleko od istine; to je daleko od onoga što očekivasmo; daleko brži, ljepši; daleko je od mene pomisao še na misel mi ne pride; daleko mu lijepa, lepa kuća naj bo kar najdlje od mene

dèspet m (it. dispetto) dial.
1. krivica: nešto mi bi za despet krivica mi je bila storjena
2. kljubovanje, trma: despet babi dušu gubi
3. užalitev: to njemu vrlo despet bilo to ga je hudo užalilo

dèvētī -ā -ō deveti: deveti dio, deo; biti na -om nebu biti v devetih nebesih; biti -a rupa na svirali biti brezpomemben: biti nekome -e peći žarilo biti za koga daljno sorodstvo; to mi je -a briga to mi ni nič mar; izgleda kao -o čudo zelo je čuden, nenavaden

dȉo dȉjela, dijèla m, mest. dijèlu, mn. dijèlovi (ijek.), dȅo dêla, déla m, mest. délu, mn. délovi (ek.)
1. del: podijeliti na tri -a; desetina je deseti dio cijelog, celog broja
2. delež: idealni dio; lavlji, lavovski dio; većim -om po večjem; to mi je palo u dio to mi je delitev

dôb dȍbi ž
1. starost, leta: koje si -i koliko si star; mi smo jednake -i midva sva, mi smo istih let
2. obdobje: u ono doba bio sam tvoje dobi takrat sem, bil tvojih let; dob potpune pasivnosti