Franja

mêja ž
1. granica, međa: državna, občinska meja; prestopiti -o; kositi čez -o; Slovenci izven meja Jugoslavije
2. živa meja živica; datumska meja; borci za severno -o
3. busenjem obrasli pojas između njiva

ćènār -ára m (t. kenar, perz.) zastar.
1. konec, meja, rob, periferija, mejna pokrajina
2. rob v knjigi
3. vrsta platna in obleka iz tega platna

dóseg m, dòseg m
1. doseg: biti oku na -u; biti na -u oku
2. pomen: mi nismo razumjeli doseg njegovih riječi
3. meja, okvir: zakonom odrediti doseg lične svojine; problem ostaje izvan -a naučnog ispitivanja

grànica ž
1. meja: državna granica; ići preko -e, prijeći, preći -u; sve ima svoje -e; granica greške, toleraneije; vojna granica
2. vejica: otkinuti -u
3. križ, stava snopja
4. bot. sladun, Quercus conferta

hùdut m, hùdūt -úta m (t. hudut, ar.) meja

kùnfīn -ína m (it. confine) dial. meja

límes m (lat. limes)
1. rimska utrjena meja: rimski limes na Dunavu; langobardski limes
2. mat. meja, mejna vrednost

mèđa ž, daj. mȅđi, tož. mȅđu, mn. mȅđe
1. meja: državna, opštinska međa
2. živa meja, ograja iz naloženega kamenja

mjȅra ž (ijek.), mȅra ž (ek.)
1. mera: mjera od oka; uzeti -u; po -i; mjera za duljinu, površinu, težinu, vrijeme; držati -u; ne znati -e; prevršiti -u prekoračiti mero; vraćati istom -om; prešla dara -u ekspr. mera je polna
2. ritem: udariti naglašenom -om
3. mat. mera: najveća zajednička mjera
4. meja: sve ima svoje -e
5. ukrep: preduzeti, poduzeti odlučne -e
6. teža: živa mjera krave, vola

mr̀gīnj -ínja m (dalm. margine) dial.
1. mejnik: mrginj je granični znak, kamen između dva imanja
2. meja, griva, nezoran travnat del med njivami

ȍbala ž
1. obala, breg, obrežje: sjedimo kraj -e
2. živa meja, meja; plot: dunu vjetar i mala tičija pobjegla u žbunje i -e; Obala Bjelokosti ž Slonokoščena obala

òsredak -tka m, mn. òsreci òsredākā
1. osredek, srednja brazda
2. meja, nezoran travnat del med njivama
3. osredek, otok v reki, jezeru
4. anat. pretin v nosu

rázmēđe s, rázmeđe s meja, razmeja

sìnōr -òra m (t. synor, gr. sýnoton) meja, vaška, občinska meja: u današnjem jeziku međa je više u običaju za pojedina imanja, a sinor samo za seoske međe

zgȍn zgòna m, agr.
1. ozare, vrati na koncu njive
2. meja, griva, trata med dvema njivama

ljȅsa ž (ijek.), lȅsa ž (ek.)
1. lesa: otvoriti -u od obora, od tora
2. lesa: ljesa za sušenje voća
3. dial. brana: jedan sije, a drugi natenane vlači drvenom -om
4. živa meja: u -i prvo cvijeće procvalo
5. kup, velika količina kakega materiala: mravinjak od ljudi diže čitave -e šina i pragova i svaljuje ih u blisku rijeku

òmedak òmećka m
1. omejek, meja med dvema njivama
2. nizka živa meja

òmedina ž omejek, meja med dvema njivama

plàfōn -óna m (fr. plafond)
1. plafon, strop: niski, visoki plafon
2. gornja meja: radna organizacija je probila plafon plata je prebila gornjo mejo nagrajevanja; zakonom se utvrduju gornji -i za položajne plate

rèdina ž dial. živa meja, gl. tudi rjedina