Franja

ȉko ȉkoga kdor koli, kdor že, kdo: ne sjeća se da ga je iko voleo; imaš li ikoga od roda?; ako ikome pišeš, piši prvo majci; ako ikoga bude slušao, mene će

ȉtko ȉkoga nedol. zaim. kdor že, kdor koli: ne sjećate se da ga je itko volio, voleo; sirotan bez ikoga svoga

kojekȍ -kòga, kojetkȍ -kòga kdor koli: nemoj da sjediš s kojekim ne sedi s človekom, ki ga ne poznaš; ne osvrći se na kojekoga ne oziraj se za vsakomer, za komer koli

ma kȍ, ma tkȍ ma kòga ma kòmu zaim. kdor koli

ma tkȍ, ma kȍ ma kòga zaim. kdor koli: to može ma tko napisati

bilo členek, ki poudarja poljubnost prislova ali zaimka, koli: bilo kòjī kateri koli; bilo tkȍ kdor koli; bilo kako kakor koli; bilo kad kadar koli; ali zapostavljeno: koji bilo kateri koli itd.

bȕdi, bȕd
I.
1. vez. bodisi: zakon važi za sve, budi za nas budi za strance
2. ker: nit ga hoću, nit ću ići s njim, bud bi sebe metla u nesreću
3. ali: bud zlatnu čelenku za tebe bud okovanu pušku za mene
II. členek koli: bȕdi tkȍ, bȕd tkȍ, bȕdi kȍ kdor koli; bȕdi štȍ, bȕd štȍ kar koli; bȕdi kàkav, bȕd kàkav kakršen koli itd.

drâgo
1. prisl. drago, ljubo: drago mi je što si došao
2. členek, poudarja poljubnost, koli: tko mu drago ko mu drago kdor koli; koliko mu drago kolikor koli; gdje mu drago kjer koli

god členek, ki poudarja poljubnost zaimka ali prislova, koli: tko (ko) gȍd kdor koli; tkògod (kògod) nekdo; što gȍd kar koli; štògod nekaj; kada gȍd kadar koli; kàdgod nekoč itd.

ko kòga zaim. kdo: ko bi se tome nadao!; ko se rodi, svak će umrijeti; reci ako bi ko došao da sam otputovao; od koga si dobio pare; komu ćeš dati knjigu; koga vidiš medu drugovima; pri kome se sastaješ s prijateljem; s kim si doputovao; bílo ko kdor koli; kogod kdo: boji se da ga kogod ne vidi; ko god kdor koli: koga god putem sretnu, nude ga i časte rakijom

ma členek, ki poudarja poljubnost zaimka ali prislova: mà kojī -ā -ē neki, ma kòjī kateri koli; màkoliko nekoliko, ma kȍliko kolikor koli; màkako nekako, ma kȁko kakor koli; màtko, màko nekdo, ma tkȍ, ma kȍ kdor koli; màšto nekaj, ma štȍ kdor koli

màkar (gr. makári)
I. vez. čeprav, četudi: ja ne mogu to učiniti, pa makar se ubio; gladan pas laje, makar da su mu sve ovce na okupu
II. prisl. vsaj, najmanj: daj mi makar i najmanju stvar; starija je od mene makar deset godina
III. izraža poljubnost zaimka ali prislova: makar tko kdor koli; makar gdje kjer koli; makar što kar koli; makar kad kadar koli

tkȍ kòga zaim. kdo: tko je prvi na redu; koga se bojiš; komu si uputio ove riječi; kome se nisi odazvao; koga ćeš pozvati na svadbu; s kim si doputovao; tko je jači, taj kvači kdor je močnejši, zmaguje; neka kaže ako tko zna; bilo tko = tko bilo; bogzna tko bogve kdo; malo tko; tkògod nekdo; tko gȍd kdor koli