Franja

kázati kâžēm, vel. káži, aor. kázah káza
I.
1. govoriti, praviti, reči: kazati što za koga, slobodno svoje mišljenje, komu što u lice, u brk; što kažeš na ovo?, što hoćete time kazati?, neka mi se dopusti kazati; kazati što po duši, po pravdi, po istini povedati kaj iz srca, po pravici, po resnici; rekla-kazala babje čenče
2. imenovati: kaži junaka kog ne čeka raka
3. prerokovati: knjige kažu muke svakojake
4. zatožiti: čekaj dok te kažem ocu
5. kažu da je mrtav baje je mrtev; pravijo, da je mrtev
II. kazati se
1. reči se, praviti se: to se samo po sebi kaže
2. odkriti se, razodeti se: zašto nam se nisi ranije kazao

kazáti kažem kaži -ite, kazal -ala i kázati kažem
1. pokazivati: kazati komu pot; kazati s prstom na koga; kazati komu zobe
kesiti zube na koga; to ga ne kaže v lepi luči
to ga ne pokazuje u najboljem svjetlu (svet-)
2. konj kaže rebra
konj je mršav; ura kaže poldan
podne je; to kaže na hudo zimo
to nagovještava (-vešt-) ljutu zimu; na dež kaže
biće kiše; ob takem vremenu ne kaže kositi
u ovakvim vremenskim prilikama košnja se ne preporučuje; zanj slabo kaže
njegove stvari stoje rđavo; deklica se rada kaže
djevojka (dev-) voli da se pokazuje

dejáti dejem i dem
1. svrš. reći, kazati: dejala je, da pride jutri domov; tako deje sam pri sebi
2. nesvrš. misliti: oče je dejal, da se je hči pomirila
3. nesvrš. zvati: dejali so mu Peter
4. činiti se: nekaj mu je dejalo, da naj ostane

déti dem, 2. mn. deste
1. reći, kazati: jaz pa mislim in dem; kaj deš ti na to; kaj naj demo na to; del je, da bo prišel
2. to nič ne de
ništa zato

izgovoríti -ím
I.
1. izgovoriti, reći, kazati: izgovoriti vsako besedo posebej; pusti ga, naj izgovori, kar ima na srcu
2. izgovoriti, ispričati, opravdati: izgovoriti koga pri kom
II. izgovoriti se
1. izgovoriti se, ispričati se, opravdati se: izgovoriti se pred kom, komu zaradi česa; izgovoriti se z boleznijo; izgovoriti se na koga
2. izgovoriti si dogovorom, ugovorom zadržati za sebe, osigurati, obezbijediti (-bed-) sebi: starši so si izgovorili kot
roditelji su sebi ugovorom obezbijedili pravo stanovanja u svojoj kući kad im je sin postao gospodar; izgovoriti si kaj vnaprej

izječáti -ím stenjući reći, kazati: izječati svoje gorje

naprídigati -am
I. kazati, reći neku grdnju: kaj nam bo še vse napridigal
II. napridigati se napropovijedati se (-ved-)

plȁziti -īm
I. kazati: plaziti jezik
II. plaziti se: dijete se plazi na mene otrok mi kaže jezik

pokazívati -kàzujēm (se) pokazovati, kazati (se)

povédati povem, povejo i povedo i povedo, povej -te i povedi -te, povedal -a reći, kazati: kako smešno povedati; povedal je svoje mnenje; povedati na pamet, iz glave povedati; po domače povedati; na vsa usta povedati
otvoreno reći; v zobe komu kaj povedati
u brk kome reći; po domače povedano

prikazívati prikàzujēm
I.
1. kazati, predstavljati
2. predvajati, igrati: što će danas prikazivati u pozorištu, u kazalištu
3. naznanjati
4. posvečevati, posvečati
II. prikazivati se predstavljati se

rêči rečem, reci -ite, rekel rekla reći, kazati: pojdi, če ti rečem
idi kad ti kažem; kaj sem že hotel reči; recimo, da je tako; to se samo tako reče; kar tako je rekel
kazao je samo onako; rekli so mu Janez
zvahu ga Ivanom, zvaše se Ivan; to je reci in piši bedak

stàjati stòjīm, stȏj, stàjāh, stàjāše, stȁjao stȁjāla, stòjeći
1. stati: ne mogu više stajati; voda, stroj, mašina stoji; naše stvari dobro stoje; on vrlo dobro stoji; kod te firme dobro stojimo; ne može na nogama stajati; staviti učenika da stoji; stajati kao skamenjen: stajati kao drveni svetac stati kot lipov bog
2. pristajati, podati se: šešir joj dobro stoji
3. prebivati: svojom kućom stojim u susjednoj ulici
4. biti: tako stoji napisano; stoji ti na volju; juha stoji na stolu
5. biti odvisno: to ne stoji do mene
6. žirirati: stajati dobar za koga
7. kazati: barometar stoji na kišu
8. stati, veljati: koliko stoji ovaj kaput
9. začeti se: stoji vika ljudi, lavež pasa
10. stajati na svojim nogama biti neodvisen; stajati jednom nogom u grobu; stajati skrštenih ruku stati prekrižanih rok, križemrok; stajati pod vijencem biti poročen

ukazívati ukàzujēm
1. kazati: ukazivati na koga
2. izkazovati: ukazivati komu naročitu pažnju
3. nuditi

veléti velim, veli -ite, velel -éla
1. narediti, zapovjediti (-ve-): šef je velel, naj vsi pridemo
2. ekspr. reći, kazati: tega nihče ne veli

cȅriti -īm
I. režati, kazati zobe: ceriti zube
II. ceriti se režati se, smejati se: ceriti se pokazujući bijele zube; pakosno se ceriti

delìjati -ām junačiti, kazati se kot junak: delijati u Stambolu; delijaj se, bane striko, imaš s kime, imaš s čime

iskrsávati iskr̀sāvām vstajati, kazati se, pojavljati se, prihajati pred oči: onaj kobni dogadaj iskrsava mi pred oči; u proljeće iskrsavali su ponovo mnogobrojni hajduci; ljudi su naglo iskrsavali iz magle; pred pisca je iskrsavala sva ona bijeda koja ga bijaše snašla posljednjeg mjeseca

ispoljávati -pòljāvām (se), ispoljívati -pòljujēm (se) očitno (se) kazati, v ospredje (se) postavljati: nezadovoljstvo se ispoljavalo sve otvorenije

ìstavljati -ām
I.
1. izbijati
2. odstavljati
3. snemati
II. istavljati se kazati se