Franja

dovólj pril.
1. dosta: vsega ima dovolj; dovolj dolgo ste spali
2. povsod ga je dovolj
svugdje ga možeš naći; vzdigni, dovolj te je skupaj
digni, dovoljno si jak

bȁsta prisl. (it. basta)
1. dovolj: jedna čaša masla svemu svijetu basta
2. vzklik: pa mir besedi, pa konec: ja sam ljubio pa basta!; sad idemo kući i basta

dȍsta prisl.
1. dovolj, zadosti: mudrome i jedno oko dosta
2. precèj: to je dosta smiješan, smešan način
3. veliko: ima dosta primjera dobroga rada

dòvoljē prisl. dial., zastar. dovolj, v zadostni meri: gvožda kod nas ima za osvete još dovolje

dȍvōljno prisl. dovolj: dovoljno istaknuti nečije zasluge; dovoljno velik komad; dovoljno čist za analizu

đène prisl. (t. gene) dial. dovolj, primerno: užario se Krsman đene

tàmān prisl. (t. tamam, ar.)
1. ravno: došao si taman kad treba; kuhano taman kako valja; ovaj je novac taman do prvoga; cipela mu je taman za nogu; taman si mi ti za to
2. ravno prav: je li ti dugačka ta haljina?, nije, nego taman
3. ravno zadosti, dovolj: hiljadu dinara mi je taman

unátrč prisl. dovolj, na pretek, v izobilju: ima unatrč robe na pijaci

zàdosta prisl. dovolj: zadosta napisati; zadosta učiniti dial. zadostiti

dòstati dòstanēm
I.
1. zadostovati, biti dovolj: biće tebi vina izobila, ako caru neće ni dostati; ako ćemo uludo polagati stoci hranu, biće malo, a ako s računom, onda će dostati; neće dostati za potrebe sav papir domaće proizvodnje
2. domoči se, dokopati se: uz nju i ja ću dostati gospodstva
3. doseči tla v vodi: je li duboko?, možeš li dostati?
II. dostati se dobiti: dostati se batina

iskítati se ìskītām se dovolj se klatiti, potepati

isklatáriti se isklàtārīm se
1. dovolj se klatiti, potepati
2. potepsti se: kud se ona skitnica isklatarila

ìstrajati -jēm
1. vztrajati: istrajati u borbi za narodna prava
2. ekspr. preživeti, izgubiti: gdje su moji ljetni danci što ja istrajah
3. zadostovati, biti dovolj za neki čas: ova zaliha će istrajati do nove godine

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izlàndati -ām
I.
1. z glasnim govorjenjem, kričanjem doseči: ako jezikom ne izlanda, glavom ne isklima
2. izblebetati, izklepetati
3. ekspr. pretepsti, namahati po zadnjici: ako ne budeš dobar, kako će tebe majka izlandati
II. izlandati se
1. naklepetati se: po volji se izlandati
2. nehati se potepati, dovolj se potikati
3. osvežiti se, prezračiti se stoječ na vetru: jesi li se izlandao tu na vjetru?

izlíšiti ìzlīšīm
1. biti dovolj: iz ovoga komada čohe ne mogu čakšire izlišiti iz tega kosa blaga ne morem narediti hlač, je premalo
2. dati na stran: osjetio je da treba da mu izliši za popudbinu

ìžaliti -īm dovolj žalovati, nažalovati se: nikad neću tvoju smrt ižaliti

nabijèljeti se -īm se (ijek.), nabéleti se -īm se (ek.) dovolj belo sijati, dovolj se belo svetiti

nabírati nàbīrām
I. nabrati
II. nabirati se dovolj nabrati, naveličati se nabiranja: kako se nabiraju eksera iz požara, odu opet kući

nadàdždjeti se nàdaždī se (ijek.) nadeževati se, pasti dovolj dežja