Franja

díhati dȋšēm gl. disati

díhati -am disati: dihati skozi nos; težko dihati

dáhati dâšēm dihati: dahati kome u obraz

dìhtati dihćēm dial. dihati: niti miče ni dušicom dihće

dísati dȉšēm, vel. díši -ite, impf. dȋsāh, -āše
1. dihati: duboko disati; sva živa bića dišu; disati s kim u jedan rog trobiti s kom v isti rog
2. biti prevzet od česa: disati osvetom, radošću

dȕškati -ām dihati: odmarao se i duškao sličan odebljalom mačku

hákati hȃćēm dihati, sopsti: hakati u ruke

ìzdisati -išēm
1. izdihovati: zrak, vazduh iskvari ugljična kiselina, koju čovek iz sebe izdiše; toplota pare, koju zdrava stoka izdiše, ne razlikuje se mnogo od toplote tela; odlučeni kiseonik biljka iz sebe izdiše, pušta ga kroz pore svoga lišća
2. širiti vonj, duh, dihati: rit je izdisao na selo dah truleži, slao na ljude jato komaraca
3. ekspr. umirati: Srbija je u licu toliko narodnih mučenika izdisala na turskome kolju

òdisati -išēm
1. dihati: veoma je umoran, jedva može odisati
2. puščati sapo: pukla svirala te odiše na pukotinu
3. dišati: odisati čime, po čemu; odisati ruzmarinom, mirisom ruža, svježinom, smradom; odisati po truleži odisati; dosadom, melanholijom, bogatstvom, srećom imeti duh po dolgočasju, melanholiji; diši po bogastvu, sreči

odùdarati -ām
1. odbijati, vračati udarce
2. ločevati se: imao je bijele zube, koji su oštro odudarali od crnih brkova; od melodije je čudno odudaralo ono što se u pesmi pevalo
3. ekspr. prihajati, dihati: iz onih arkada je odudarala neka vekovna hladnoća

prèdisati -išēm težko dihati, loviti sapo: predišući od zamorne jurnjave smeteno objasni situaciju