Franja

dišáti -im
1. mirisati, vonjati: vrtnica lepo diši; tu diši po vijolicah; iz kuhinje vabljivo diši; ta še po mleku diši
još je vrlo mlad
2. zaudarati: salama že diši; iz ust mu diši
3. mirisati, imati karakteristične crte nečega: dišati po razkošju; to diši po smodniku; diši po snegu
skoro će doći snijeg, sneg
4. delo mu ne diši
rad mu smrdi; vino mi ne diši
ne pije mi se; cigareta mu ne diši
ne puši mu se; jed mu diši
jelo mu prija

donòsiti dònosīm
1. prinašati: donositi zidarima opeku, ciglu, malter; vjetar donosi iz šume miris
2. prinašati, roditi: drvo donosi plodine
3. preapisovati: to ti donosi zakon; to ti priroda donosi
4. dišati, smrdeti po: ovo jelo donosi duhanom
5. on podviknu što ga glas donosi zavpil je na vse grlo

káditi kâdīm vel. kádi, impf. kâđāh -āše, del. kâđen -a
I.
1. kaditi: kaditi tamjanom pred ikonom; borovicom kaditi sobe
2. napolnjevati z vonjavo: miris lipe kadi cijelu okolinu
3. dišati: duhan, duvan je prijatno kadio
4. ekspr. kaditi, laskati: hoćeš li medu veleučenom gospodom dobro prolaziti, moraš i najvećoj hulji kaditi
II. kaditi se
1. kaditi se: petrolejka se kadi
2. biti izpostavljen dimu seljaci se kadiše oko vatre

mirìsati mìrišēm (gr. myrizein)
1. dišati: lipa miriše jakim mirisom; mirisati na znoj; to miriše na provokaciju
2. duhati, vohati: mirisati ružu
3. ekspr. marati: ovog mladića ni njegovi ne mirišu
4. ekspr. ovaj već miriše na koljivo ta ne bo več dolgo trave tlačil; čitava situacija miriše na barut položaj kaže na vojno, diši po smodniku

míriti -īm pesn. dišati, duhteti: vetrić piri, lipa miri ko i pre

òdisati -išēm
1. dihati: veoma je umoran, jedva može odisati
2. puščati sapo: pukla svirala te odiše na pukotinu
3. dišati: odisati čime, po čemu; odisati ruzmarinom, mirisom ruža, svježinom, smradom; odisati po truleži odisati; dosadom, melanholijom, bogatstvom, srećom imeti duh po dolgočasju, melanholiji; diši po bogastvu, sreči

tònjati -ām dial. dišati, zaudarjati

ùdarati -ām
I.
1. udarjati: lako maše, a udara teško
2. zabijati: udarati kolac u zemlju
3. postavljati: udarati pritke za pasulj
4. zadevati: udarati nogom u korijen
5. odmerjati: udarati poreze
6. zavijati: udarati desno od puta
7. polagati: udarati temelj
8. napadati: udarati na neprijatelja
9. suvati, brcati: udarati nogom o kamen
10. nastavljati: udarati slavinu
11. natikati: udarati na kolac
12. nabijati: udarati pendžeta na cipele templjati čevlje
13. kljuvati: udarati kljunom u koru
14. biti plat zvona
15. opozarjati: to udara u oči
16. zaudarjati, dišati, imeti duh, smrdeti: udarati na paljevinu; meso već udara; vino udara na bačvu
II. udarati se
1. udarjati se
2. trkati se: udarati se u grudi
3. suvati se, brcati se
4. spopadati se

vònjati -ām
1. vonjati, dišati: cvijeće prijatno vonja: u prostorijama vonja kavom; u crkvi vonja na tamjan, tamjanom; sav vonjaše duvanom; na trulež je vonjala tvrda gljiva; čudna smrada od njega kao da grobom vonja
2. duhati, vohati: vonjati ružu; ni luk jeo ni lukom vonjao biti popolnoma nedolžen

zàdajati -jēm imeti duh, dišati: zadaje meso divljinom

zàdisati -išēm
1. dišati, zaudarjati: zadiše na rakiju kao da se bačva prosula; meso zadiše
2. obdajati s prijetnim vonjem: zadiše ga blaga, smolasta borovina; lepi opisi nas zadišu svežinom čiste poezije

zapahívati -pàhujēm
1. dišati
2. puhati, pihati