Franja

baràba m, ž, rod. mn. barábā (hebr. Baraba) slabš. baraba, barabež, barabin

barába ž (hebr.) baraba, nitkov, mangup, nevaljalac: pocestna baraba
skitnica

gulànfer m (t. gulâmpare, ar.) slabš. brezdelnež, baraba, fakin

baràbiti -īm, baràbisati -išēm slabš.
I.
1. živeti kot baraba, potepati se: sada je domaćin kuće, ne može više da se skita i barabiše
2. ekspr. trdo delati, garati: radi negdje na nekakvoj štreki, dobro zarađuje i barabi
II. barabiti se slabš. potepati se, klatiti se: stariji brat barabi se negdje po Francuskoj

baráber m gl. baraba