Franja

bóm boš bo, bova bosta, bomo boste bodo
1. buduće vrijeme od biti: to bo najbrž res
to će biti istina; jaz bom vesel tvojega uspeha
ja ću se radovati tvojemu uspjehu (-pe-)
2. kazuje zapovijed: ali boš tiho!
ćuti!; vi nama ne boste ukazovali
nemojte vi nama zapovijedati (-ved-)
3. sa "naj" kazuje želju: naloga naj bo skrbno izdelana
zadatak da bude pažljivo izraden
4. u koncesivnim rečenicama: naj bodo kandidati še tako pripravljeni, za njih je izpit še vedno tvegan
da su se kandidati bilo kako spremili, za njih je ispit još uvijek, uvek riziko

dȁdbudēm = budēm dao dovršno. prih. č. zastar. bom dal

àda členica za izražanje nasprotja, pa: ti me grdiš, ada vala neću da se smijem ti me zmerjaš, pa se potem menda ne bom smejala; ada za svu igru bez gusala ja ti ne bih paru tursku dao (Njegoš)

čìjīgod čījāgod čījēgod neki: ja ću uzeti čijigod zadatak, svejedno čiji vzel bom od nekoga nalogo, vseeno čigava je

drâg drága drágo, dol. drāgī -ā -ō, komp. drȁžī -ā -ē
1. drag, ljub: -a osoba; -i roditelji, dragi oče i draga mamo; to ću ja tebi s -e volje učiniti prav rad ti bom to storil; vratiti milo za -o
2. zastar. drag, dragocen
3. -o kamenje dragulji

hátar m (t. hatyr, ar.)
1. ljubezen: u hatar istine iz ljubezni do resnice
2. volja, želja: hatar majci ištetiti neću m aterino željo bom izpolnil; ne govori caru po -u već bogu po zakonu
3. pristranost, muhavost: teži hatar od sile
4. izići iz -a zameriti se komu; u hatar nekome na ljubo komu, po -u pristransko

htjȅti hòću hȍćeš (ijek.), htȅti hòću hȍćeš (ek.)
1. hoteti: on hoće raditi on hoče, želi delati; on će raditi on bo delal; oni hoće prisustvovati svečanosti; oni će prisustvovati svečanosti; ja ću raditi bom delal; ja hoću raditi hočem, želim delati; radit ću = radiću bom delal
2. hoće mi se u varoš rad bi šel v mesto; za taj posao hoće se mnogo umješnosti za to delo je treba veliko iznajdljivosti
3. hoće sumrak, a kolo se sve srdačnije razigrava že pada mrak, kolo pa je čedalje bolj razigrano
4. nas dvoje se hoćemo midva se imava rada

ìnāt -áta m (t. inat, ar.)
1. kljubovanje: tebi za inat neću tebi nakljub, navzlic nočem, ne bom; tjerati inat kljubovati; od -a nema goreg zanata ni hujšega kot je trma
2. prepir, svaja: tražiti inat

k, ka predl. z daj.
1. k (pred k in g) h: ode k materi; sjesti k ručku sesti h kosilu; idem ka gospodinu grem h gospodu; približujem se k mestu približavam se ka gradu; obratio se ka kralju obrnil se je h kralju
2. proti: put k Prizrenu, udariti k istoku napotiti se proti vzhodu; oblaci se dižu k nebu; udaću se k jeseni omožila se bom proti jeseni; obrnuti glavu k prozoru
3. do: ljubav k narodu
4. za: naš ustanak protiv fašizma poslužio je k oslobodenju i okolnih naroda

klȉnac klînca m
1. klin: objesiti šešir na klinac na zidu
2. klinec, žebelj: čekićem ispravljati stare klince
3. ekspr. nedorasel fant: moji drugovi varošani, klinci u kratkim gaćicama, rugaju mi se iza ćoškova; klincima ispod 16 godina zabranjen je ulaz u salu
4. ni -a neću maknuti ne bom s prstom mignil; kog -a mi možeš kaj mi pa moreš

kȍkōt -ota m
1. petelin, kokot: ustaću u prve -e vstal bom, ko bodo petelini prvič peli; kokot na krovu petelin na strehi
2. morski kokot zool. morski kokot, Dactylopterus volitans

kolìčak -čka -o, kòličak -čka -o kolikšen, kako velik, kako majhen: evo količak je zvonik; je li količak putir kako velik je kelih; pala mi glava slažem li količko je zrno pijeska naj mi glava odleti, če se bom zlagal, koliko je veliko peščeno zrno

kȍliko, kòliko prisl. koliko, kolikor: koliko stoji ovo odijelo; koliko je tebi godina; ja ću ti pomoći koliko budem mogao kolikor bom mogel; koliko bilo kolikor koli; koliko god, koliko mu drago kolikor koli; koliko-toliko, kòliko-tòliko kolikor toliko

lakr̀dija ž (t. lakyrdy)
1. norčija, šala: zbijati, tjerati, terati -e
2. burka: u pozorištu, u kazalištu se daje večeras jedna lakrdija
3. da ne duljim -u da ne bom pripovedoval podrobnosti, naj bom kratek

lánac -nca m, mn. lânci, rod. lȁnācā
1. veriga: zlatan lanac; metnuti psa na lanac; planinski lanac
2. vrsta: streljački lanac
3. oral: lanac zemlje; sve ću prodati lanac po lanac vse bom prodal, oral za oralom
4. mn. okovi: robijaša metnuti u lance

mnȉti mnîm, del. sed. č. mnéći, impf. mnìdijāh -āše, del. pret. č. mnȉo mnȉla zastar. meniti, misliti: kad mnidijah (dial. mlidijah) umreti, umrijeti ko sem mislil, da bom umrl

nàčudo prisl. čudno: biti načudo od koga ne imeti miru pred kom; radi da mi ga izbaviš jer sam mu načudo od matere glej, da ga rešiš, ker drugače ne bom imel miru pred materjo

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

nàžao prisl. žal: neću ti ništa nažao učiniti ne bom ti nic žalega storil; meni se nažao dalo milo se mi je storilo

olúpati òlūpām razbiti: tamo leže posude s olupanim emajlom; gubite mi se s očiju i vi i vaša kokoš, inače ću vam je olupati o glavurdu vam jo bom treščil v bučo; popravljati u sudaru olupana kola