Franja

pa
I. vez.
1. pa, in: oni se digoše pa odoše; kad je u pitanju novac, onda ne treba imati poverenja ni u kog, mislio je otac Nikanor, pa je tako i postupio
2. in vendar: sve sam ti dao, pa nisi zadovoljan; toliko sam godina proveo na selu, pa nisam nikad bio na prelu; koliko ima ljudi koje zateku i jače nevolje, pa se ne ubijaju od skrbi
3. pa: kad se već braniš, pa onda kaži; sve sud pa sud; badava, ja nisam pa nisam mogao zaspati
II. kot členica stoji pred enklitiko v začetku stavka: pa se onda oženi s njom; pa je rekla da nikako neće; pa ćemo se onda vidjeti na vašaru; ja ću sad skočiti u bunar! - Pa skoči!

pa vezn.
1. a, pa: nisem bogat, pa vendar srečen
2. i, te: brat pa sestra, ne gre pa ne gre, tu pa tam
3. a: opozoril sem jih, pa vem, da zastonj
4. te, zato, stoga: ti si ga poklical, pa mu ti povej
5. pak: svoje so končali, pa so odšli

a vez.
1. in: sjedi u bašti i oštri brijače, a pjevucka kroz zube
2. pa: ja mu govorim, a on ne sluša; dođi mi sutra, a ne opodne
3. ali, toda: udarali su ga na muke, a on tajne nije odao; to ne može da prođe, a da ne izazove otpor to ne more miniti, da ne bi izzvalo odpora

a vezn.
1. protivni: to so besede, a ne dejanja
2. pa ipak: bilo ji je nerodno, a vendar lepo
3. ali, pa: a dopustimo možnost, da se motimo

àda členica za izražanje nasprotja, pa: ti me grdiš, ada vala neću da se smijem ti me zmerjaš, pa se potem menda ne bom smejala; ada za svu igru bez gusala ja ti ne bih paru tursku dao (Njegoš)

ali vez. pa, toda: lasno je govoriti, ali je teško učiniti; ako je i go, ali je soko

ama (t. amma, ar.)
I. vez. ali, toda, pa: i mačka je kralja gledala, ama ga se nije bojala; vuk na vuka ni po noći neće, ama će junak na junaka
II. poudarni prisl. prav, ravno: čujem otkucaje ručnog sata, ama neposredno iznad glave

àmpak vezn.
1. u rečenici iza negirane rečenice, nego: ne govorim vsem, ampak samo tebi
2. ali: lep je, ampak drag
3. u početku rečenice, ali, pa: ampak to ne bo držalo

ono; a ono vez. pa: kad dodosmo u školu, a ono učitelja nema; mi se nadasmo boljim vremenima, a ono kriza je još jače stegla

in vezn.
1. i: jaz in ti; oče in mati; dobra in skrbna žena; s teboj bom šel in ti pokazal pot; imeli bomo jesti vi in jaz in pes in mucek; to bo naša prva naloga, in naš prvi uspeh
2. te: jaz mu govorim govorim, on pa se ne zmeni
ja mu pričam te pričam, a on ništa
3. a; a to: bal se nas je, in po pravici
bojao se on nas, a to opravdano
4. pa: imeli smo samo eno vrv, in še tisto prekratko

međùtīm vez. za poudarjanje nasprotja, različnosti med dejanjem nadrednega in odvisnega stavka pa, toda: oni su pokazali mnogo dobre volje za rad, međutim s njima se rđavo postupalo; Gorenjska nema vinograda i opširnih poljoprivrednih površina, međutim ona je najrazvijenija u turističkoj delatnosti

pak pril. pak, pa, a: kdo bo šel na stražo? — ti vendar, kdo pak

saj (izg. sàj i sáj)
1. pa, ta: saj veš
ta znaš; saj veš kako
nećeš, brate; saj ga poznaš
ta znaš ga; saj znam
pa znam
2. vezn. pa, ta: ni me strah, saj me varuje zakon
ne bojim se, ta štiti me zakon
3. kao samostalna potvrdna riječca, rečca: "Ta se še podpisati ne znal" — "Saj, zato pa naj gre v šolo"

tȁ
I. vez.
1. pa: ta ja znam da to drugi ne može učiniti
2. ali ... ali: ima zla koje će stići čovjeka, ta se latio kopna ta vode; gotov je ubiti, ta s osvete ta s bjesnila
3. saj: ta oni znaju da neće niko doći; ostanite, sad dolazi kafa, ta kod vas i nije ručak bez kafe
II. medm. oh: ta nemoj, čovječe!

te vez.
1. ter, in: ja mu pričam te pričam, a on ništa; oko vatrice posjedali ukućani te razgovaraju; raspre sjeme posijaše grko te s njim pleme srpsko otrovaše seme razprtij so posejali grenko in z njim zastrupili srbski rod
2. da: šta ti je te se tako ludo smiješ, smeješ?; šta ti je, more, te ćutiš? hej, kaj ti je, da molčiš?; on nagna sina te se oženi
3. pa: i još jedared, ne dam te ne dam
4. ki: naši su stari mnogo prevodili psalme, a osobito one te se zovu pokorni
5. pa še: da li je pismen? Pismen, te kako; ima li kakve razlike izmedu Slovena i Germana? - Ima, i te kakve!; da li se to isplati? - Isplati, i te kako!; to ti se i te kako isplati

ȁckati -ām dražiti, navidezno ponujati, pa ne dati: ackati majmuna bananom

a òpēt vez. pa vendar

bȁsta prisl. (it. basta)
1. dovolj: jedna čaša masla svemu svijetu basta
2. vzklik: pa mir besedi, pa konec: ja sam ljubio pa basta!; sad idemo kući i basta

bȅzjāk m
1. nekdaj pogost, danes redek naziv za hrv. kajkavce, pa za Istrane, ki govore čakavsko-slovensko narečje ter za Italijane okoli Gorice in Tržiča (bisiacchi)
2. slabš. butelj: ne mlati, ne obijaj grane! Treba, bezjače, i do godine da rodi

cáka ž žarg. težko opazno dejstvo, navadno duhovito, na pogled malo pomembno, v resnici pa značilno v danih okoliščinah: otkriti komu bar jednu -u