Franja

čutíti i čútiti -im
1. osjećati (-seć-): čutiti mraz, ljubezen; čutiti se prevaranega; čutiti se za komunista; čutiti se poklicanega
2. pes čuti zajca
pas njuši zeca; tu nekaj čutim
ovdje nešto slutim, predosjećam (-seć-)

čȕti čȕjem
I.
1. slišati, čuti: čuti na jedno uho; uši imaju, a ne čuju
2. poslušati: nije me htio, hteo čuti
3. čutiti: ne čuješ li kako vonja lijek; čujem bol za plećem
4. čuti, bedeti: čuti cijele noći
5. uslišati: bog vas čuo
II. čuti se
1. slišati se: čuje se da je brod stigao
2. čutiti se: čuje se miris svijeća
3. smrdeti
4. počutiti se: kako se čuješ?
5. dok nije rodila sina, ona se živa nije čula je ni bilo čutiti

ćútjeti ćútīm (ijek.), ćúteti ćútīm (ek.)
1. čutiti: ćutjeti udarce po nogama; na svom licu topli disaj: ja se ne ćutim dobro
2. molčati; impf. ćúćāh

oćućívati oćùćujēm čutiti: ako očima ne oćućuješ, takni ga rukama

òsjećati -ām (ijek.), òsećati -ām (ek.)
I. občutiti, čutiti: osjećati hladnoću, ljubav, radost, godine
II. osjećati se
1. občutiti se, čutiti se: pri dodiru osjeća se hladnoća; u sobi se osjeća na dim
2. počutiti se: ne osjećam se dobro; kako se osjećaš u našem društvu

begènisati -išēm (t. begenmek)
I.
1. vzljubiti, čutiti simpatije do koga: koji koga begeniše, s onim i jegleniše kogar kdo rad vidi, z njim rad govori, se pogovarja; već cio sokak zna da moj Mladen tvoju Jelku begeniše da mu je tvoja Jelka všeč, da jo rad vidi
2. ljubiti, marati, rad imeti: ne uzimaj onu koju ne begenišeš; ne begenišem za svojim stolom ljudi koji su tako čvrsto zakopčali dugmeta svoje uniforme da im ne vidiš srcu do dna
3. odobriti, odobravati, pohvaliti: ne begenišem što si uradio
II. begenisati se vzljubiti se, rad se imeti: kad se momak i djevojka begenišu, ne pazi se na godine

blizàkati se -āmo se iraeti se za sorodnike, čutiti sorodstvene zveze

gnȕšati se -ām se čutiti gnus do časa, z gnusom se odvračati: on se gnuša samoga sebe; sa gnušanjem se odvratio od svega

ježúriti se jèžūrīm se ježiti se, čutiti grozo, zono, srh: ježuri mi se koža od zime

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

òsjetiti -īm (ijek.), òsetiti -īm (ek.)
I. začutiti, občutiti: osjetiti bol, radost
II. osjetiti se
1. začutiti se, čutiti se: osjetiti pogodenim, sretnim; osjetiti se majkom
2. domisliti se, spomniti se

sàučestvovati -ujēm, saùčestvovati -ujēm
1. soudeleževati se, biti soudeležen: i on je saučestvovao u tučnjavi
2. čutiti s kom, izražati sočutje: oni su saučestvovali s nama u nevolji

sùučestvovati -ujēm, suùčestvovati -ujēm
1. soudeleževati se, biti soudeležen: i on je suučestvovao u tučnjavi
2. čutiti s kom, zražati sočutje: suučestvovati s kim u nevolji