Franja

nèzgrešijív -a -o
1. nepromašiv, koji ne promaši: nezgrešijiv strelec; -a puška
2. nepromašiv, koji se ne može promašiti, propustiti, previdjeti (-de-): nezgrešijiv obraz

nèznadoša m ekspr. kdor se dela, kot da ničesar ne ve: prema sveznalim sofistima stoji neznadoša Sokrat

nèzrelicē prisl.
1. ne oziraje se: pobjegao je nezrelice pobegnil je, ne da bi se utegnil ozirati
2. neopazno, po tihem: uzeo je šešir nezrelice

ničprída ž
1. nevaljalac, nevaljanac: s to -o nočem imeti opravka
2. lufter, muktaš, badavadžija, čovjek koji ništa ne radi

ničvréden -dna -o
1. nikakav, ništav, ništavan, koji ništa ne vrijedi (vre-): ničvreden denar
2. nevaljao: -i ljudje

nìje 3. os. edn. od ne biti, ni: to nije šala

ni jèdan jèdīnī ne en sam

ni jèdan jèdīnī pût prisl. nobenkrat, ne en samkrat

ni jèdan nì drugī ne prvi ne drugi

nikár nikarta nikarte pril.
1. nemoj -te: nikar še ne hodi
nemoj da ideš; nikarta ne hodita
(dvoj.) nemojte otići; nikarte se ne jokajte
(mn.) nemojte plakati
2. a kamoli: še videl ga nisem, nikar z njim govoril
3. ni, niti: nikar kaplje ne dam; ni se pokazala nikar meglica
4. kao zabrana u vezi s neodređenim glagolskim oblikom: nikarte mene Turku dati
nemojte mene Turčinu davati
5. nikar se me ne boj ne boj me se; nikarte tako
nemojte, prestanite tako

nȉpošto prisl.
1. nikakor ne: valja raditi, nipošto dangubiti
2. prav nič: nipošto nije trpio neurednost

nȉzaboga, nìzaboga prisl. nikakor ne: on nizaboga ne bi to priznao

obíći òbīdēm, oni òbīdū, obídi, obídoh ȍbāde, obìšao obìšla
1. obiti, obhoditi: obići grad, kuću; tri puta obidoše crkvu trikrat so šli okrog cerkve
2. priti naokoli: skazaljka na časovniku obišla je cio krug
3. obiti, izogniti se: smrt ni tebe neće obići
4. obiti, priti za hrbet: obići neprijatelja u ratu
5. pregledati, obhoditi: obići granicu, počasnu četu
6. obiskati: obići prijatelja; obišlo me zlo
7. izpustiti, ne vzeti v poštev: ovo pitanje je obišao
8. pokusiti, poskusiti: uzmi dvije smokve, nikad ovakvih nisi obišao; obide vodu da vidi je li vruća

oblúčac -čca m, òblučac -čca m locen nad otroško posteljico, zibelko, da ne pade otroku odeja na glavo

očàjānīk m
1. dial. obupanec
2. človeško truplo, ki ne more strohneti

odbíti odbijem
I.
1. odbiti: s kladivom odbiti kos zidu; odbiti steklenici vrat; kozlu roge
2. odbiti, odračunati: večji znesek odbiti od celotne vsote
3. odbiti, suzbiti: odbiti sovražni napad
4. odbiti, otkucati: ura je odbila polnoč
5. odbiti, ne primiti: odbiti snubača
6. odbiti, odgurnuti: odbiti vagone
7. otkovati: odbiti zaboj
II. odbiti se odbiti se: glas se je odbil od stene

odkloníti odklonim
1. odbiti, ne prihvatiti: odkloniti nagrado, pomoč, vabilo
2. otkloniti: odkloniti nesrečo, nevarnost
3. otkloniti, skrenuti: kazalec se je odklonil v levo
4. ukloniti: odkloniti ovire s poti

odmàgāč -áča m ekspr. kdor pri delu ne pomaga, nepomagač, odmagač

odmigávati -am odmigivati, davati pokretima ruke znak da subjekt nešto ne želi: odmigoval ji je, ko mu je hotela plačati; z očmi je odmigovala, naj molči

odmígniti -em odmignuti, dati pokretom ruke znak da subjekt nešto ne želi: za odgovor ji je odmignil z roko