Franja

žimovína ž tkanina s potkom od strune

žlȉčār m
1. žličar: žličar pravi žlice, kašike
2. mlin s kolesom na korce

žlíkrof m (nj. dijal. Schlickkrapferln) u Idriji i okolini vrsta narodnog jela od tijesta s različitim nadjevima

bȁba ž
1. baba, starka, stara ženica: u povorci sami starci, a oko njih djeca, žene i -e
2. babica, stara mati: rođak po -i
3. tašča
4. šalj. žena, soproga
5. dojilja: tebe je baba dojila
6. ekspr. baba, ženska
7. ekspr. strahopetec, mevža, šleva
8. dati -u za nevjestu komu kaj podtakniti; zadušna baba človek preveč dobrega srca; muška baba star samec; vrag mu -i naj gre k vragu; za čije -e zdravlje zakaj, komu na ljubo; trla baba lan da joj prođe dan ukvarjati se s čim brezsmiselnim, nekoristnim; što je -i milo, to se -i snilo; prevesti -u metati žabico

bȉti bȕdēm in jèsam, sam, oni bȕdū i jèsu, su, vel. bȕdi, bȉjāh -āše, bȅjāh -āše, bȉh bȋ, bȉo bíla, bȕdūći
1. biti: ne zna se šta će biti od njega; srećan bio!; bit će, biće kiše deževalo bo; on ne bude lijen i skoči na mene on ne bodi len skoči name; on nije znao kako se to zove; juče si bila u gradu, je li? jesi li rado u školi - Jest, rado sam u školi; kad budeš gotov sa zadatkom, dođi k meni u sobu; noćas nisam dobro spavao; preko ljeta bijahu često veliki pljuskovi
2. biti, eksistirati: mnoge stvari jesu i bivaju, ma da mi o njima ništa ne znamo
3. dogajati se: šta bi dolje, čovječe?
4. biti podoben: nešto je na tebe, a nešto ima od mame
5. postati: od šugava praseta zdravo svinjče bude
6. tikati se: što je do mene, ja sam uvijek spreman da pomognem
7. napovedovati, slutiti: ako se krušac soli znoji, opet je to na kišu
8. bilo kako bilo v vsakem primeru; bilo pa prošlo to je bilo, pa sedaj ni več, pa je sedaj končano; biti komu trn u oku biti komu trn v peti; biti s kim na dobroj nozi biti si s kom dober, biti si s kom v komolce; biti s kim na rđavoj nozi grdo se s kom gledati; biti naodmet biti odveč; neka bude tvoja volja zgodi se tvoja volja; biti načistu biti si na jasnem; biti u svakoj čorbi mirođija povsod vtikati svoj nos; još je on bio u riječi, kad se otvore vrata ravno je on govoril, ko so se odprla vrata

bȍb bòba m bot. bob, Vicia faba: saditi bob; jesti bob; baciti bob o zid; ne vrijedi ni pišljiva -a ni vredno piškavega oreha; reći popu pop a -u bob imenovati vsako reč s pravim imenom

bȑcimicē prisl. malo, za spoznanje, toliko da: nasmijala im se svima brcimice; malo ga se sabljom dobavio brcimice ama smrtimice malo ga je s sabljo oplazil, toda bilo je smrtno

bȕba ž
1. žuželka: nabadati -e na čiode
2. slabš. kanalja: to nije čovjek nego buba
3. lenuh: lijena buba
4. ljudsko rak (bolezen)
5. mn. ljudsko gliste (otroška bolezen)
6. smešni pojmi, napačne predstave: imate bube u glavi; udjenuti kome -u u uho vznemiriti koga s čim
7. zool. pikapolonica; bubazlata zlata mimica; bubašvaba ščurek; buba veslara kozak, podvodnjak; majska buba majnica; svilena buba sviloprejka; španska buba španska muha; smrdljiva buba poljska stenica; bubamara pikapolonica

búbati bȗbām
I.
1. tolči, udarjati: pesnieom ih buba, nogama ih gazi
2. bobnati
3. žarg. šol. guliti se, piliti se: s knjigom svani, s knjigom i omrkni, sedi, bubaj, pa na knjizi crkni
4. ekspr. gobezdati: ne bubaj koješta
5. razglašati: svaku novost bubati na sve strane
6. dial. žreti
II. bubati se tolči se: petama se u tur bubati s petami se tolči v zadnjico

bùbūlj -úlja m dial. okrogel kamen: pogoditi -em kuče zadeti s kamnom psa

cr̀nīš -íša m: doći sa -a na goriš priti s hudega na še hujše, priti z dežja pod kap

čìstac -àca m jasa, čistina: četa se zaustavila na -u; biti na -u biti si na jasnem; izvesti što na čistac dognati kaj; doći s kim na čistac priti si s kom na jasno, razčistiti s kom; uhvatiti čistac pobegniti

čukljàjiv -a -o ki se kreše: čukljajiv konj, vo; -e hlače hlače s koleni (ker niso zlikane)

čvôr čvȍra m, mest. u čvòru, mn. čvòrovi
1. grča: čvor u drvetu
2. vozel: zavezati čvor na maramici; razvezati, razriješiti, razrešiti, razmrsiti čvor razvozlati vozel; vezati se smrtnim -om zvezati se s kom do smrti; Gordijev čvor = gordijski čvor
3. vozel, križišče: saobraćajni, prometni, željeznički čvor
4. vozel, dolžinska mera: brod ide deset -ova na sat
5. vozel, zamotanost: tu je čvor ovoga pitanja
6. bula, grča, bunka, krotica, hrga, žmula

dêmos m (gr. demos) demos, narod, svobodno ljudstvo s političnimi pravicami pri starih Grkih: atenski, atinski demos

dȅvēt štev. devet; on ni pet ni devet, nego zapali iz pištolja on pa je precej, ne bodi len, ustrelil s pištolo; pet za devet dati nekome prevarati, ukaniti koga; pet na devet v naglici, na hitro; knjigu sam pet za devet pročitao, pa je vratio; kod njega nema pet na devet on ne pozna šale

dijèliti dȉjelīm (ijek.), déliti dêlīm (ek.) impf. dȉjeljāh -āše, dêljāh -āše,
I.
1. deliti: dijeliti imanje na parcele, broj petnaest dijeliti brojem tri; dijeliti milostinju, pravdu, nešto ogradom od čega; djevojka dijeli poglede kao bombone
2. razločevati: majka ne dijeli dijete od djeteta
3. biti deležen: svatko se otimao da dijeli njeno društvo
4. dijeliti s kim megdan dvobojevati se s kom; dijeliti pravdu soditi; dijeliti batine tepsti, pretepati
II. dijeliti se
1. deliti se: rijeka se dijeli u dva rukava
2. dijeliti se s dušom umirati

dísati dȉšēm, vel. díši -ite, impf. dȋsāh, -āše
1. dihati: duboko disati; sva živa bića dišu; disati s kim u jedan rog trobiti s kom v isti rog
2. biti prevzet od česa: disati osvetom, radošću

dôboš m (madž. dobos) boben: udariti u doboš; doći na doboš priti na boben; doći će mu doboš pred kuću njegova hiša bo prišla na boben; zalupat će mu doboš pred kućom; doboš-torta torta s steklastim prelivom

dóći dôdēm, vel. dóđi, aor. dóđoh dóđe, del. dòšao dòšla
1. priti: doći kući, na red, u nevolju, k sebi, do cilja, u pravi čas; došlo vrijeme žetve; došlo je do gusta prišlo je v zagato; doći do ušiju zvedeti; već nekoliko puta u prošlosti naš je opstanak došao u pitanje že nekajkrat v preteklosti je bil naš obstoj na kocki; doći komu na oči priti komu pred oči; doći do uvjerenja prepričati se; doći do istine dokopati se do resnice; doći do riječi priti do besede; doći u sukob s kim spopasti se s kom; došlo pa prošlo prišlo je in minilo
2. dorasti: kad dođe sin do konja i sablje, on će mene starca izbaviti
3. postati: lice joj je došlo ozbiljno
4. dođe joj da pjeva i plače
5. biti v sorodstvu: on mi dođe brat od strica on je moj bratranec po očetu
6. doći komu glave spraviti koga s poti, ubiti koga