Franja

òdmet m
1. odmeček, odvržek
2. odpad: odmet od vjere
3. to nije na odmet to ni brezpomembno, to ni da bi zavrgel
4. biti na odmet biti odveč

òstati òstanēm, vel. òstani in òstāj aor. òstah òsta in òstadoh òstade
1. ostati: sve je ostalo pri starome; ostati u životu ostati pri življenju; neka ostane to medu nama naj ostane to med nami; ne ostati nekome dužan; ostajte zdravo ostanite zdravi; ostajte zbogom ostanite zbogom; ostati bez krova nad glavom ostati brez strehe nad glavo; ostati na ulici, na sokaku ostati na cesti, brez stanovanja; ostati na božjoj milosti, na božjoj volji biti prepuščen božji milosti, božji volji; ostati na mjestu mrtav; sva njegova obećanja ostala su na papiru, na hartiji; ostati s kim okom u oko znajti se s kom med štirimi očmi: ostati praznih ruku ostati praznih rok; ostati na snazi, u važnosti še naprej veljati
2. zaostati: ostati iza koga
3. osčati, obstati: ostati na pola puta

òstaviti -īm
I.
1. pustiti: ostavi ga, neka govori
2. zapustiti: ostavio je dvoje djece i ženu; ostavila ga duša umrl je; ostavi ga san ne more zaspati; ostavimo to pustimo to, ne govorimo več o tem
3. opustiti: ostaviti naviku, običaj
4. prepustiti: ostavi to meni
5. spraviti, shraniti: ostaviti prtljag kod garderobera, u garderobi
6. voj. ostav'! nazaj, v prejšnje stanje!
II. ostaviti se
1. zapustiti se
2. opustiti: ostaviti se pića i pušenja pustiti pijačo in kajenje; ostaviti se pera nehati pisati

òtrov m strup: bojni -i; bakterijski, biljni, fisioni, kontaktni otrov; otrov za štakore, za pacove; na to -a možete uzeti to je čista resnica; sipati otrov na koga, protiv koga hudobno napadati koga

pádež m
1. lingv. sklon: instrumental je sedmi padež u deklinaciji imenice, ekspr. to je drugi padež to je druga reč
2. atmosferske usedline: poslije kiše u barama se topio obilan padež

pȁmetār m
1. spominska knjiga
2. knjižica z molitvami, ki jih je treba znati na pamet
3. človek z dobrim spominom: od -a odkar ljudje pomnijo; sramota je to za nas kakvoj nema -a sramota je to za nas, kakršne ljudje ne pomnijo
4. letopisec, kronist, kronograf

pèršin m, pèršun m (lat. petroselinum, gr.) peteršilj; prodavati peršin na plesni prireditvi sedeti; idi u peršin pojdi k vragu; razumije se, razume se na ovaj posao kao koza u peršin razume se na to kot zajec na boben

pítati pîtām
1. vprašati: ako smijem, smem pitati pitao me je kuda se ide u grad; pitati koga za što, za cijenu, za savjet, za dozvolu, za čije zdravlje; pitati daka; pusti to jer te nitko ništa nije pitao; ni davo nije pitao za njega nikdo ni vprašal po njem; bog te pita zašto je to tako bogve, zakaj je to tako; pitaj boga što se sve iz ovoga može izleći kdo ve, kaj se lahko iz tega izcimi
2. vpraševati: pita me očima; nastavnica danas pita gramatiku; bolje je da ne pitaš kako je nama
3. dial. snubiti, prositi za roko: ja je (ćerku) pitam u vas, a vaša je volja hoćete li mi je dati

plȁkati plȁčēm jokati: plakati nad kim, za kim, od radosti, zbog čega; plakati iza glasa glasno jokati; plače loza; plače na te sva Bosna za tabo žaluje vsa Bosna; plače kao kiša, kao ljuta godina zelo joka; to je bogu plakati to je, da se bogu smili, bog usmili

po prisl. pol: po sata; na po puta; u po bijela dana pri belem dnevu; dan po dan i mjesec prode dan za dnem in mesec je naokrog; mi napredujemo oprezno, korak po korak korak za korakom; zrno po zrno, eto pogača zrno do zrna in pogača je tu; dovodili su ih dvojicu po dvojicu pripeljali so jih, dva po dva; to se je dogodilo sada po drugi put sedaj drugič; bio je mislilac i po bil je velik mislec; slušati priču na po uha poslušati zgodbo z enim ušesom; to sam uradio bez po muke to sem naredil z lahkoto

pȍdložan -žna -o podložen: podložan strastima; neću biti nikome podložan; ova je roba -a kvaru to blago se kvari

pȍhvala ž
1. pohvala: to mu služi za -u za to ga je treba pohvaliti
2. hvalnica, pohalna pesem, pohvalni govor

pòkor m
1. sramota, sramotno dejanje, spotika: šta će kazati rod kad čuje ovaj pokor; to je pokor i sramota našemu imenu to je nedopovedljiva sramota za naše ime
2. ekspr. nesramen gobec

pòlaziti -īm
I.
1. odhajati: polaziti na put, u Dubrovnik
2. obiskovati: polaziti predavanja na fakultetu; polaziti gimnaziju, srednju, osnovnu školu
3. obiskovati, obiskati: mlad šumar me često polazi me pogosto obišče; ja sam u varoši polazio sve gazde i sve one koji novi put počinju sa radnjom; ja sam polazio svoga brata u gradu
4. možiti se: djevojka svojevoljno polazi za tebe
5. izhajati: ja polazim sa tog gledišta, s te pretpostavke
6. to mu ne polazi za rukom to mu ne uspeva, to mu ne gre
II. polaziti se obiskovati se

pomágati pòmāžēm, pomáži, pomážūćī
I. pomagati: pomagati komu riječju i djelom pomagati z besedo, z nasvetom in dejanjem; pomagati komu u radu; pomagati koga podpirati koga; to pomaže protiv groznice to pomaga proti mrzlici; triput bog pomaže po prvem neuspehu ni treba obupati
II. pomagati se pomagati si: braća se lijepo pomažu u svakoj nesreći

pòmolac -ōlca m kar se komu pomoli: pomolac babi teoce vraća če hočeš, da se ti kaj vrne, moraš za to tudi kaj nuditi

pòrez m, pȍreza ž davek: izravni, neposredni, neizravni, posredni -i; lični, personalni, subjektivni, stvarni, realni, objektivni -i; katastarski, tarifni, redovni, izvanredni -i; udariti porez na što obdavčiti kaj; osloboditi koga od -a oprostiti koga plačevanja davkov, davka; porez na kuću, na prihod, na zemljište; ide to kao porez ekspr. to se redno dogaja

pòsao pòsla m, mn. pòslovi pòslōvā in pòsli posálā in pȍsālā
1. delo: dati se na posao lotiti se dela; posao dobro napreduje
2. opravek: imam tamo još neki posao; putovati -om potovati po opravkih
3. podjetje: uvijek nešto treba, a osobito vama koji imate tako dobro uveden posao
4. kupčija: posao ide labavo; zaključiti trgovački posao s kim
5. naloga: posao kritike nije da literate stvara, nego da ih organizuje
6. zadeva: ministarstvo spoljnih, inostranih, vanjskih poslova; umiješati se u tude poslove; čeljade koje ti ovo piše drži da je tvoja vjeridba već gotov posao
7. skrb: posao dati kome
8. opravek, skupna zadeva: s ovim ljudima neću imati posla
9. batali ćorava posla pusti pri miru, kar ni nič; nisu to čista posla tu nekaj ni v redu; gledaj svoj posao = gledaj svoja posla = gledaj svoga posla brigaj se za svoje zadeve, ne praskaj se, kjer te ne srbi; još mi to treba, taman posla še to bi mi bilo potrebno, to nikakor ne

pȍšētanj -tnja m: ovaj točak ima dobar pošetanj to kolo se dobro vrti

pòšiti pȍšijēm, oni pòšijū, pòšīj, pòših pȍšī, pȍšīt -a in pošìven -èna
1. pošiti, pozašiti
2. kućiz pokriti hišo s slamo, trstjem, rogozom in to pritrditi za ostrešje