Franja

dìplōmskī -ā -ō diplomski: diplomski ispit; -a radnja diplomsko delo, naloga

htjȅti hòću hȍćeš (ijek.), htȅti hòću hȍćeš (ek.)
1. hoteti: on hoće raditi on hoče, želi delati; on će raditi on bo delal; oni hoće prisustvovati svečanosti; oni će prisustvovati svečanosti; ja ću raditi bom delal; ja hoću raditi hočem, želim delati; radit ću = radiću bom delal
2. hoće mi se u varoš rad bi šel v mesto; za taj posao hoće se mnogo umješnosti za to delo je treba veliko iznajdljivosti
3. hoće sumrak, a kolo se sve srdačnije razigrava že pada mrak, kolo pa je čedalje bolj razigrano
4. nas dvoje se hoćemo midva se imava rada

jȅda ž jed: kakva jeda takva meda kakor se mi streže, tako se mi delo odseda

kòtāč -áča m
1. kolo: prednji, zadnji kotač; biti nepažljiv pa doći pod kotač; nisu mu svi -i na mestu v njegovi glavi ni vse v redu; stavljati štap u kotač motiti delo
2. kolo, bicikel: odvesti se na -u

léđa s mn. anat. hrbet: pasti kome na leđa; pregovarati, raditi iza leđa; okrenuti kome leđa; svrbe ga leđa; iza božjih leđa = bogu za -ima bogu za hrbtom; pogledati kome u leđa dočakati, da neprijeten človek, gost odide; grbiti leđa pred kim; zbaciti nečiju vlast, koga s leđa; stajati komu iza leđa stati komu za hrbtom, podpirati, podpihovati koga; oderati, oguliti nekome kožu s leđa odreti koga na meh; izvrtati se na leđa poginjati, crkavati; imati široka leđa = biti jakih leđa imeti močno hrbtenico; popeti se nekome na leđa splezati komu na hrbet; dok je leđa, biće i samara dokler človek živi, ima delo

lûd lúda lúdo, dol. lûdī -ā -ō, komp. lȕđī -ā -ē
1. neumen, blazen: biti lud za čim, za kim; -a kuća, glava, sreća; nisam više tako lud
2. silovit: -a želja; vjetar je bivao sve luđi veter je postajal vse silovitejši, hujši
3. nor: najesti se -ih gljiva biti prismojen; od luda popa luda i molitva delo je takšno, kakršen je človek, ki ga opravlja; obećanje ludom radovanje obljube se samo norec veseli

mȅčka ž
1. medved: zaigraće mečka i pred tvojom kućom tudi nate bo prišla vrsta; roditi -u s težavo opraviti kakšno delo, nalogo; doći mečki na rupu ujeti se v past
2. medvedka
3. ekspr. nerodnež, medved

na nate medm.
1. na nate: na nate, drži ovu knjigu!, nate, ostavite posao pustite delo!
2. sad na ta trenutek: vi se opravdavate pred tom vašom utvarom, kao da će vas sad na pojesti
3. glej: čalabrkni malo simo, malo tamo, i eto na!

nàpredan -dna -o (ijek., ek.)
1. napreden: -a zemlja; napredan političar, pokret, duh; Napredna stranka u Srbiji; za jutra je svaka rabota naprednija zjutraj se vsako delo bolje odseda
2. dobro razvit, zdrav: -o dijete, -a loza

pàzār -ára m (t. pazar, perz.)
1. trg: iznijeti, donijeti robu na pazar prinesti blago na trg
2. semenj: sutra je u gradu pazar; dok se lisici prouče berati, ode njena koža na pazar medtem ko se lisici preučujejo dokumenti, je že njeno krzno na semnju, na prodaj
3. nakupovanje: subotom se ide na pazar v soboto se gre po nakupih, vsako delo opravljaj o pravem casu
4. kupcija: zaključiti pazar skleniti kupcijo; nositi glavu na pazar nositi glavo na prodaj, podajati se v nevarnost

póći pôdēm, oni pôdū, pódī, pódoh, póde, pòšao pòšla
1. iti, oditi: poći u partizane; vlak, voz je upravo pošao; podoh u boj ljuti; vrijeme je da se pode čas je, da gremo
2. poći za koga omožiti se s kom; Ivanka je pošla za moga brata Ivanka se je omožila z mojim bratom; poći za rukom posrečiti se; to mi je pošlo za rukom; pošao mi posao, pošla mi trgovina delo mi gre, trgovina mi gre; pošla mi karta v igri sem začel dobivati; pošla joj vatra u obraze kri ji je zalila lice; poći za kim slediti, iti v sled za kom; kada si ti pošao u školu kdaj si začel hoditi v šolo; danes je pošla lijevom nogom danes je vstala z levo nogo; sve je pošlo naopako, tumbe vse gre narobe; mi ćemo poći sa svoga stajališta mi bomo startali s svojega stališča; pošlo je sve po starom vse je po starem, nič ni novega

prìlaziti -īm
1. prihajati k, pristopati: prilaziti k čemu, komu, gradu
2. prilaziti problemu lotevati se problema; prilaziti radu lotevati se dela, začenjati delo

rȕčan -čna -o, dol. rȕčni -ā -ō ročen: -i rad ročno delo; -i prtljag; -i mlin; -a granata; -i djever nevestin drug; -i zalog zastavek, založek upniku za zavarovanje posojila

sȉto s sito: krupno, rijetko, gusto sito; ja sam prošao sito i rešeto marsikaj sem doživel na svetu; novo sito o klinu visi vsak novinec se trudi, da bi delo opravil kar najbolje; biti na -u i rešetu = biti prosijan kroz sito i rešeto = proći kroz sito i rešeto biti zelo preizkušen; novo sito na visoko seje, sije novo sito drobno seje

tȍgović m: nije on togović ni za to delo

učìniti ùčinīm
I.
1. storiti, narediti: učiniti svoju dužnost, komu što na volju, komu uslugu; tko te je učinio starješinom
2. izkazati: učiniti komu počast
3. ustrojiti: učiniti kožu
4. reči: riječ ne učini ni besedice rekel; iskapi čašicu, namršti se malo i učini
5. učiniti duši mjesta narediti dobro delo; učiniti volju, po volji komu ubogati koga; učiniti očima na koga dati komu znamenje, pomigniti komu; učiniti od sebe (sebi) štogod izvršiti samomor; učiniti koga sretnem gl. usrećiti koga
II. učiniti se
1. narediti se: učiniti se bolesnim
2. zazdeti se: učini mi se da si ti stariji; taj mi se prijedlog učini dobar
3. učiniti se ašik zaljubiti se

ùgodan -dna -o ugoden, prijeten: -o djelo dobro delo

uhljebljénje s (ijek.), uhlebljénje s (ek.) preskrba otrok, svojcev: kod moga prijatelja naći ćeš gostoprimstvo, pa i uhljebljenje boš našel gostoljubje, pa tudi delo, zaslužek

uvèsti uvèdēm, uvèdi, uvèdoh ȕvede, ùveo uvèla, uvèden -èna
1. uvesti, vpeljati: uvesti običaj; uvesti nov zakon, novu industriju, što u upotrebu, koga u društvo; uvesti red = uvesti reda vpeljati red; uvesti koga u posao vpeljati koga v delo; uvesti koga u dužnost vpeljati koga v službo; uvesti u praksu, u život; uvesti u kolosijek vpeljati koga na pravi tir; uvesti u posjed vpeljati koga v posest; uvesti u tanke niti biti pred katastrofo
2. nasnovati: uvesti predu u brdo

ùzor m (češ.) vzor: uzor-djelo vzorno delo; uzor-majka vzorna mati