Franja

izradùkati -ām ekspr. nekako, počasi izdelati, narediti: malo danas, malo sutra, ja sam izradukao ovo malo kolibe; ova moja bradvica lijep je krajcar ljetos izradukala ta moja bradljica (sekirica) je to poletje lepe krajcarje zaslužila

ìzun m (t. izin, ar.) dial. dovoljenje: uzeti izun od majstora prositi mojstra za dovoljenje; je li to izun ali je to dovoljeno; ušao Švabo u Bosnu, a ni Sultan ni Ćesar ne upita nas, je li izun, begovi i turska gospodo

jâd m
1. žalost, skrb, trpljenje: svaki svoje jade najbolje znade; u ovim kućama sve jad i nevolje
2. težava: to mi zadaje mnogo jada
3. nesreča, revščina: olakšati komu bijedu i jad
4. ubožec, ubogo ljudstvo: to malo -a što je ostalo poslije kosovskoga boja, ta raja, to smo mi
5. učiniti od koga trista -a hudo kaznovati koga, uničiti koga; ni po -a ako je samo to še dobro, če je samo to; na jedvite -e z veliko težavo; šaka -a nekaj malega, neznatnega: to će o nama odlučiti veliki, mi smo tu mali, šaka -a

jàgma ž (t. jagma, perz.) grabljenje, plenjenje, plenitev: ova se roba prodaje na -u za to blago se ljudje tepejo

jego (csl.): to je preko jego to presega vse meje

jȅtra jȅtārā s mn., jêtra -e edn. anat. jetra: to mi ide na jetra to me jezi, draži; ekspr. izjesti kome jetra hudo koga zdelati; ekspr. znati koga do jetre poznati koga v dno duše; lijevi, levi i desni režanj jetre; jetra ima mnogobrojne funkcije

kȁmo prisl.
1. kam: kamo da bježim; kamo ću stići ako idem ovim pravcem
2. kamor: idi kamo ti je naredeno
3. kje: kamo ključevi od riznice
4. kamo god kamor koli: kamo pogledaš, svugdje ravna polja
5. kȁmogod kam, nekam: gledaj da se kamo izgubiš
6. kȁmoli kaj šele, kako: ni meni nije dobro, kamo će biti tebi
7. kȁmo li kam: ne znam gdje je, kamo li je otišao
8. kamo sreće da se to nije dogodilo kakšna sreča da se to ni zgodilo

kao vez. kakor, kot: lijep kao upisan lep kot namalan; pravi se kao da ne zna; on je kao uplašen dela se, kot da je prestrašen; kao bajagi je i to pitanje baje, menda je tudi to vprašanje; kao da je to zanat kakor da je to obrt; kao god kakor koli

kȅsim m (t. kesim) najem, najemnina: primati kesim; dati kravu pod kesim dati kravo v rejo in za to prejemati del dohodkov, mlečnih izdelkov

kobajági prisl. gl. bajagi: Zenon, kobajagi znameniti grčki filozof, bio je neki matematički ludak Zenon, baje, kot pravijo, znamenit grški filozof; leži i kobajagi dremucka leži in se dela kot da drema, podremava; to je kobajagi dobar čovjek to je pravijo, dober človek

kòštati -ām, kóštati kôštām (srvn. kosten, lat. costare) pog. stati, veljati: to ništa ne košta; doktori su mnogo koštali; to će ga koštati glave, života to te bo glave, življenja stalo; koštati kao svetoga Petra kajgana veliko stati

kúca ž
1. psička: ne laje kuca sela radi nego sebe radi; što maci to i -i kar mački, to tudi psički, vsem enako
2. slabš. žena: neka osjeti kuca da je skrivila

kúdjelja ž (ijek.), kùdelja ž (ek.)
1. kodelja: dade mi čitav tovar -e da je ispredem; nećeš iz te -e uhvatiti niti to k nobenemu uspehu ne vodi; osjetiti, namirisati kakva se kudjelja prede zaslutiti, kaj se pripravlja; sad ćemo drugu -u presti sedaj bomo druge strune napeli
2. preslica, koželj: mi smo starice s -om u osjencima
3. pazderje
4. konoplja, Cannabis sativa

kùkov -a -o: to ćeš mi vratiti o -u dne, ljetu to mi boš vrnil, ko bo vrana imela dva kljuna

Kùlin bân Kulin ban, bosenski vladar ob koncu 12. in v zač. 13. st.: pričati što od Kulina bana pripovedovati kaj od najstarejših časov, na dolgo in široko; to je bilo za Kulina bana to je bilo v davni preteklosti; Kulinova isprava (19. VIII 1189)

kuvètli neskl. prid. močan, silen: bio je kuvetli momak; kuvetli hrana; jaja, meso, sir, to je kuvetli to je močno, močna hrana

lála ž (t. lâle, perz.)
1. tulipan
2. kao bela lala će učiniti to to bo moral narediti brez odlašanja

lèžati lèžīm
1. ležati: ležati u krevetu, na postelji, na leđima, na zemlji, na samrti; grad slikovito leži; roba leži na skladištu; njiva leži na ugaru njiva je v prahi; ležati nasuprot, tvoja budućnost mi leži na srcu; u tom grmu leži zec za tem grmom tiči zajec
2. ležati, biti bolan za: ležati pjegavi, pegavi tifus
3. počivati: ovdje leži moj pokojni otac
4. biti: ležati u zatvoru; pivo leži u buradma
5. mirovati, biti neaktiven: vojska je ležala pod tvrđavom više tjedana
6. sedeti: kokoš leži na jajima
7. ležati (v zemljepisnem pomenu): grad leži na Dunavu
8. to mi ne leži to mi ne gre, ne prija

lùtrija ž (n. Lotterie, holand.) loterija: novčana, robna lutrija; Državna lutrija FNRJ; izvući -u zadeti loterijo, zadeti v loteriji; tom ženidbom on je izvukao -u s to ženitvijo se je opekel

mirnòdoban -bna -o v mirnih časih, v časih miru: taj narod nikada nije bio mirnodoban to ljudstvo nikoli ni živelo v miru