Franja

natrunjívati -trùnjujēm
1. smetiti
2. potresati: natrunjivati praškom
3. prizadevati komu kaj hudega

natúcati nàtūcām
1. nabijati: natucati obruč na bačvu, na bure
2. ekspr. tolči, lomiti: natucati francuski
3. ekspr. slabo, z zatikanjem brati: on ne zna čitati, tek nešto natuca
4. namigavati, cikati na kaj: otvoreno kaži kako je bilo, ne natucaj

nazlòbiti nàzlobīm prizadejati komu hudo, kaj hudega: mnogo je nazlobio ljudima

nažèljeti -žèlīm (ijek.), nažèleti -žèlīm (ek.)
I. dočakati, kar želiš: to nećemo nikad naželjeti
II. naželjeti se
1. docakati, kar želiš: nećeš se dobra naželjeti
2. dolgo kaj želeti: najadovah se i naželjeh sreće

néćati nêćām odklanjati kaj z besedo "neću"

néćo m, zval. nȇćo
1. gl. neća
2. kdor kaj odklanja z besedo "neću": ako neće nećo, a ono će hoćo

nȅkmoli prisl. nikar, kaj šele: ja ga ne bih ni za slugu, a nekmoli za gospodara

nìzāljka ž nit, na katero se kaj niže

njȅgovati -ujēm (ijek.), nȅgovati -ujēm (ek.) negovati, skrbeti za kaj

nosàčica ž nosilka, ženska, ki kaj nosi

obèsmrtiti -īm
I. narediti kaj nesmrtno, ovekovečiti
II. obesmrtiti se postati nesmrten, ovekovečiti se: tvoje će se ime obesmrtiti

obigrávati -ìgrāvām
1. plesati, skakljati naokrog: psetance obigrava oko mene
2. hoditi naokrog, obiskovati koga in prosjačiti za kaj: obigravati mnoge kuće u gradu; obigravati tude pragove prosjačiti okrog tujih pragov; obigravati koga za što

obìljēžje s (ijek.), obèlēžje s (ek.)
1. znamenje: jezik je vanjsko obilježje, spoljno obeležje narodnosti
2. oznaka, označba: bitna -a Andriceva književnog rada
3. značaj, karakter: tendencije nekih umjetnika su tek moralnog -a
4. etn. darilo, ki ga snubec da nevesti
5. spominek, predmet, ki nam rabi kot spomin na kaj, kot dokaz za kaj

obòčiti se òbočīm se z bokom se opreti ob kaj: obočiti se o šta

obredívati obrèdujēm
I.
1. po vrsti gostiti: on rakijom obreduje goste
2. po vrsti kaj delati
II. obredivati se po vrsti se gostiti: tom čašom dnevno se obredujemo

odgr̀tāč -áča m delavec, ki kaj odgrinja

odmòći òdmognēm oni òdmognū, vel. odmòzi, odmògoh ȍdmože, òdmogao odmògla odmoči, ne pomoči, narediti kaj, kar ovira delo, poslabša položaj: našao se u situciji da više odmogne negoli pomogne

odolijèvati odòlijevām (ijek.), odolévati odòlēvām (ek.) odolevati, ustavljati se, upirati se, biti kos komu, čemu, premagovati kaj, koga: slaba žena odolijeva tolikim snažnim ljudima

odòljeti odòlīm (ijek.), odòleti odòlīm (ek.) odoleti, ustaviti se, upreti se, biti kos čemu, premagati, obvladati kaj, koga: ne mogu više odoljeti njenim suzama; ne mogu da odolim čežnji, srcu svome

ogovòriti ogòvorīm reči kaj zoper koga; ogovoriti koga; tko drugoga ogovori, paklenoj jami dvori