Franja

privoščíti i privóščiti -ím (stvnj. wunsken)
1. priuštiti komu što: privoščiti komu kaj
2. ne zavidjeti (-de-): vso srečo mu privoščim
3. radovati se neuspjehu (-pe-), nesreći: zaradi njegove domišljavosti so mu to nesrečo vsi privoščili
4. ne privoščiti zavidjeti: nikomur ne privošči sreče, dobre besede
svakome zavidi na sreći, na lijepoj (le-) riječi (re-)
5. privoščiti si dobro jed priuštiti sebi dobro jelo
6. privoščiti si koga našaliti se s kim

pròlaziti -īm
1. iti mimo: prolaziti pored koga, pored kuće
2. iti skozi: konac ne prolazi kroz ušice igle; željeznica prolazi kroz grad
3. z uspehom končavati: studenti dobro prolaze na ispitima
4. minevati: vrijeme brzo prolazi
5. prehajati: voda prolazi kroz tkaninu
6. vleči se: misao oslobodenja prolazi kroz vjekove
7. pasirati: zakonski prijedlozi redom prolaze u skupštini
8. dobro se prodajati: roba dobro prolazi

raspolòžiti -pòložīm
I.
1. ukreniti po svoji volji: raspoložiti svojim imanjem
2. določiti: raspoložiti testamentom o svome novcu
3. pripraviti koga a kaj: raspoložiti koga za što
4. pridobiti: raspoložio je sudiju za nas
5. spraviti koga v dobro voljo: raspoložiti koga
6. razvrstiti: raspoložiti vojsku na položaju
II. raspoložiti se postati židane volje

rastljív -a -o i ràšč rašča -e koji dobro raste

razgaljívati -gàljujēm (se)
1. razgaljati se
2. spravljati (prihajati) v dobro voljo: tihi vjetrić razgaljuje
3. jasniti (se), vedriti (se)

rés pril.
1. istina: vse je res; to ni res
2. zaista, doista, odista, zbilja, stvarno: on res dela, kadar začne; res dobro vidim; res veliko ljudi je prišlo; res mi je žal; res, tega ne vem
zaista, to ne znam; pol za pol za šalo
pola istina, pola šala
3. tega ne more, res da ne to ne može, zaista ne
4. ne res da prideš ti ćeš doći, zar ne; je li, ti ćeš doći
5. res da je drago, pa je tudi dobro to je, istina, skupo, ali je i dobro; mladina se je res lotila dela z vnemo, pa tudi starejši ne stoje ob strani
omladina se je, istina, prihvatila posla energično, a ni stariji ne stoje prekrštenih ruku

rȅš neskl. prid. (n. rösch) nizko pog. hrustljav, dobro pečen: reš kora od kruha, hljeba

ritopášen -šna -o koji voli dobro jesti

rȕšan -šna -o
1. dobro oblečen, bogat z oblekami: kuća mu je krušna i -a
2. žalno oblečen: sestre za braćom najduže idu -e
3. žalen: za umrlim rođakom nosi se -o odijelo

sèvāb -ába m, sèvāp -ápa m (t. sevap, ar.) dobro delo: sevab je udijeliti siromahu; sevab ti je! bog ti naj povrne!

spéčnost ž dubok san, dobro spavanje

trimòvati trìmujēm (angl. trim) trimovati, trimirati, skrbeti za dobro telesno počutje

udobrovoljávati -vòljāvām
I. spravljati koga v dobro voljo: udobrovoljavati koga
II. udobrovoljavati se postajati dobre volje

udobròvoljiti, udobrovòljiti -bròvoljīm
I. spraviti koga v dobro voljo: to ga je još više udobrovoljilo
II. udobrovoljiti se postati dobre volje: šutio je misleći da će se ona već udobrovoljiti

ȕglāvu prisl. natanko, prav dobro: poznavati koga uglavu

ùščūvān -a -o dobro ohranjen

uščúvati ùščūvām dobro ohraniti: molila sam boga da mi u sreći i zdravlju uščuva mile moje

valjáno prisl.
1. pridno, vrlo: ovaj đak valjano uči
2. dobro, kot je treba: bolesnik je kod svojih valjano zbrinut bolnik je pri svojih v dobri oskrbi; on je taj posao izradio valjano
3. nije se valjano ni odmakao od kuće, i već su ga napali razbojnici ni se še dobro oddaljil od hiše
4. pravno veljavno: kao punoljetni možete valjano svjedočiti na sudu

vàljati -ām
1. veljati, biti vreden: to ne valja ni lule duhana, duvana
2. veljati, biti prav, dobro: taj ti posao ne valja; tako valja da se radi; ne valja mu posao njegovo delo je zanič; tako mu valja prav mu je

vládati vlâdām
I.
1. vladati: vladati državom, nad čime; između naših naroda vladaju bratski odnosi i osjećaji; red vlada svijetom
2. obvladovati se: on umije da vlada sobom on se zna obvladati
3. dobro znati: on odlično vlada našim jezikom
4. upravljati: vladati imanjem
II. vladati se vesti se: lijepo se vladati